Kultura

Retrospektivna izložba slika „Nostalgija“ Dušanke Vartabedijan

MediaSfera

 

 

U Rančićevoj kući, galerijskom prostoru Centra za kulturu Grocka, u petak 1. juna biće otvorena retrospektivna izložba slika „Nostalgija“ Dušanke Vartabedijan.




Na izložbi će se naći trideset radova srednjeg formata nastalih u periodu 1960-2000. godine, pretežno u tehnici akvarela i suvog pastela. Autorka je tematski okrenuta pejzažu, mrtvoj prirodi i arhitekturi. Izložba traje do 19. juna 2018. godine.

 

U nastavku večeri uživaćemo u letnjem programu “Muzička bašta” Centra za kulturu Grocka i nastupu sastava Serboplov sa početkom u 20:30 časova u bašti Rančićeve kuće.

 

O umetničkom opusu Dušanke Vartabedijan, u tekstu o porodici Vartabedijan Nikola Kusovac 2006. godine piše:

 

„…u nizu akvarela punih svežine, u njihovoj gipkoj crtačkoj strukturi, sigurnom rešavanju prostora, korišćenju efekata svetlosti, građenju lirske atmosfere i uravnoteženoj kompoziciji, Dušanka Vartabedijan se predstavlјa kao temelјno obrazovan umetnik, izbrušenog ukusa, sigurne ruke i bistra oka. U tom pogledu deluje još ubedlјivije ciklus njenih kolaža u kojima nadahnuto uspostavlјa aktivan i atraktivan odnos između kapitela i cveća, kao simbola prošlog i sadašnjeg, kao odnosa istorije i života, kao preplitanje sna i jave.

 

Na istovetnoj stvaralačkoj osnovici, koja podrazumeva široko opšte obrazovanje ali i dugom praksom odnegovana estetička merila, Dušanka se na delu dokazala kao vrsni umetnički fotograf, sposoban da izborom motiva, nađenim uglom snimanja, zabeleženom atmosferom, odnosno detalјa prema celini i ritmovanjem planova, ostvari trajne i nesumnjivo profesionalne vrednosti.“

 

U predgovoru katalogu Vesna Lakićević Pavićević piše:

 

„Stvaralaštvo Dušanke Vartabedijan u periodu od 1960. do 2000. jasno ocrtava poetsku viziju sveta disciplinovane osećajnosti i stišanog obojenog zvuka. Usmeren pogled na pejzaž, mrtvu prirodu i eksterijer omogućio je istraživanje formalnih odnosa pikturalnog oblikovanja. Realizam prožet ekspresivnim doživlјajem otkriva suptilnu čitlјivost fragmenata, odnose boja i transpoziciju… Poetska vizija i smireno posmatranje sveta koji je okružuje otkrivaju iskustvo njenog bića, misli i osećanja… Lirski obojena emocija i valerska organizacija slike, karakteristike su ovog slikarskog koncepta.

 

Slikarstvo Dušanke Vartabedijan zasnovano je na spontanoj ličnoj potrebi za izražavanjem sopstvenog viđenja sveta. Ona vidi prirodu kao homogen i harmonizovan sistem u kome prevladava jedan poseban ton bez dramatičnih kontrasta, već sazdan od suptilnih lirskih odnosa. Nјena orijentacija u slikarstvu prvenstveno je okrenuta dejstvu forme i valera na čulo vida. Neosetlјiva na slikarske pravce, ona dosledno prati sopstveni vizuelni doživlјaj predela, ambijenata, arhitekture gradova i mrtvih priroda…

 

Kompozicije Dušanke Vartabedijan predočavaju svet duhovnog iskustva i lјudske egzistencije, krajnje individualni koncept nasleđa jugoslovenske pastorale kroz dva centralna motiva: motiv prirode i motiv putovanja.  Ove pastorale bi se mogle vezati za romantičnu poeziju, a estetika za intimizam kao poetsku sliku sveta.“

 

Biografija

 

Dušanka Zabrdac Vartabedijan je rođena 1937. godine u Beogradu. Bila je đak beogradskog slikara Svetolika Lukića a prva upustva o slikanju dobila je od Jovana Bijelića. Kao student, provela je godinu dana u Londonu gde je pohađala tečaj crtanja i slikanja pri Kralјevskoj akademiji za lepe umetnosti. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu – na odsecima Engleski i Italijanski jezik i književnost (1961. i 1964. godine). Završila je studije iz Amerikanistike na Interuniverzitetskom centru za postdiplomske studije u Dubrovniku (1986- 90). Izlagala je od studentskih dana. Priredila je sedam samostalnih izložbi. Izlagala je na osamnaest izložbi Porodice Vartabedijan od 1994. do 2005. godine u muzejima, galerijama i centrima za kulturu širom Srbije, Crne Gore, kao i u Barseloni, Španija. Izlagala je na preko petnaest grupnih izložbi.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .