MediaSfera

Protiv kompanija Facebook, Google, Instagram i WhatsApp podnete su žalbe i to nekoliko sati nakon početka primene Opšteg pravilnika Evropske unije o zaštiti podataka, prenosi BBC.

Kompanije su optužene da primoravaju korisnike da prihvate određena oglašavanja ako žele da nastave da koriste usluge tih internet firmi.

Aktivista Meks Šrems smatra da kompanije nisu korisnicima dale slobodu izbora.

Ako žalbe budu prihvaćene, internet kompanije će biti primorane da promene način rada, a mogu biti i kažnjene, objašnjava BBC.

Opšti pravilnik za zaštitu podataka je novi zakon Evropske unije kojim se uređuje kako se podaci sakupljaju i na koji način mogu da se koriste.

Kakav uticaj može da ima na firme iz Srbije

Poverenik Rodoljub Šabić kaže da će se nova uredba EU o zaštiti ličnih podataka, koja noćas stupa na snagu, primenjivati na svakog ko deluje na prostoru Unije, pa i na naše firme koje posluju na tom tržištu. Zato one posebno treba da vode računa o konsekvencama, jer bi kazne mogle da ih odvedu u nokaut, ističe gostujući u „360 stepeni“ na N1.

Govoreći o stanju kad je u pitanju dostupnost podataka o ličnosti, ne samo u Srbiji već i u svetu, Šabić kaže da zapravo i nema više privatnosti, a da bi bilo tragično loše da čovek nema svoju privatnost. GDPR će, kako ocenjuje, uvesti neka pravila i režim (kad je u pitanju obrada podataka) koji je mnogo odgovorniji. Subjektima koji se bave obradom naših podataka nameće se obaveza koja se tiče pitanja vlasništva nad podacima, na primer da se njima trguje na način koji je vlasnicima poznat, navodi.

Poverenik ističe i to da u ovoj oblasti postoji problem na relaciji SAD – EU. Sistemi zaštite su tradicionalno različiti, EU ima različit koncept zaštite ljudskih prava u ovoj sferi, naglašava, dodajući da tu postoji nešto što će hronično praviti probleme.

Šabić ističe da se uredba tiče i naših kompanija koje posluju u zemljama EU. Uredbu će primenjivati na svakog ko obrađuje podatke građana EU ili posluje na njihovom prostoru, dodaje. Navodi da u Srbiji, u tom segmentu, postoji jedna atmosfera neodgovornosti, pa firme iz naše zemlje treba posebno da vode računa o tome kakve su konsekvence koje ta uredba donosi, jer su, kako ističe, kazne takve da vode u nokaut.

Povećane su i sankcije, pa tako za kršenje uredbe pravno lice može biti kažnjeno do 4 odsto godišnjeg prometa ili sa 20 miliona evra ako, na primer, ne pribavi pristanak korisnika za upotrebu njegovih podataka. Kaže da neće svuda biti identične kazne, i da se ta mera od 20 miliona evra neće izricati ni brzo ni lako, a negde se neće ni izricati. Malo je firmi iz Hrvatske i Slovenije koje bi podnele takve kazne, naveo je Šabić, dodajući da nije kontekst isti za sve države.