Magazin

Zašto britansko plemstvo voli američke neveste?

MediaSfera

 

Mnogo pre Megan Markl, Amerikanke su se udavale za britanske aristokrate, no ljubav je imala malo veze s tim. Bili su to brakovi sklopljeni iz interesa kako bi posrnule plemićke porodice dobile zdravu injekciju prekomorskog novca, a američki bogataši orodili sa starim evropskim plemstvom.




Megan Markl prva je Amerikanka, i još razvedena, koja se udala u britansku kraljevsku porodicu. Pre 82 godine kralj Edvard VIII  je abdicirao jer mu nisu dozvolili da se oženi razvedenom Amerikankom Volis Simpson.

 

Međutim, mnogo pre nego što je Megan srela Harija, brojne su se bogate američke naslednice udavale za britanske plemiće. U toj proračunatoj razmeni dobara one su osiromašenom plemstvu čiji su se drevni dvorci urušavali, a prihodi padali, donosile toliko potreban novac kojeg su njihovi očevi i dedovi, poput Korneliusa Vanderbilta, čeličnog magnata Edruja Karnegija ili tvorca šivaće mašine Isaka Singera, imali “bacanje”, dok su oni skorojevićkim porodicama svojih nevesti davali toliko priželjkivanu otmenost i društveni status. Ovakvi brakovi su se ugovarali preko poznanika, bračnih posrednika koji su  svoje usluge dobro naplaćivali,  pa čak i preko oglasa u novinama, i to često protiv volje budućih nevesti.

 

Uplakana nevesta

 

Kad se Konsuelo Vanderbildt, jedina kći američkog železničkog magnata, 1895. u Njujorku udavala za Sanija, vojvodu od Malboroa, bio je to medijski događaj godine. “Vog” je opisao sve pojedinosti: od nevestinog korseta od belog brokata sa zlatnim kopčama do bidermajera od orhideja dopremljenih u hladnjači iz Engleske. Ipak, Konsuelo je celim putem do oltara plakala “kao kišna godina”. Osmanaestogodišnja nevesta nije se udavala iz ljubavi, nego zato što joj je tako naredila njena stroga majka Alva, koja je sanjala o društvenom usponu. U tržišnom aranžmanu u kojem je mlada naslednica dobila titulu i “ulaznicu” za najviše društvene krugove, a vojvoda nužnu finansijsku injekciju u obliku deonica vrednih oko 65 miliona dolara u današnjem novcu, kako se moglo i očekivati, supružnici nisu bili baš srećni i brak se ubrzo se raspao.

 

“Nikada neću postati Engleskinja”

 

Amerikanke, odrasle u novom i drugačijem svetu, nisu se uvek mogle prilagoditi uslovima koji su ih dočekali u novim domovima. Tako je Meri Lejter iz Čikaga, koja se isticala lepotom, stasom od 180 cm i izvrsnim obrazovanjem, a koja je  navodno je poslužila kao model za Koru, ženu lorda Grantama u seriji “Dauntonska opatija”, jednom napisala: “Nikada neću postati Engleskinja ni po osećanjima ni po karakteru. O, koliko tuge i nesreće vidim oko sebe kod Amerikanki koje su se ovde udale”.

 

Sama Meri bila je sretna u braku s lordom Kurzonom, za koga se udala iste godine kad i Konsuelo, samo iz ljubavi. Lord je nije privukao titulom, nego sposobnošću i političkim darom koji ga je s vremenom doveo do položaja vicekralja Indije, gde je Meri, po mnogima najljepše odevena žena sveta, priređivala raskošne balove, ali i otvarala bolnice, podsticala žene da se školuju za lekare i borila se za zaštitu velikog indijskog nosoroga kojem je pretilo izumiranje. Sreću je prekinula njezina prerana smrt sa 36 godina.

 

Predmet podsmeha

 

Naviknute na manje oštre podele između klasa pa i polova, Amerikanke su patile u snobovskoj Britaniji, gde im se rugala i posluga i nova rodbina, koji su pritom ipak nemilice trošili njihov novac. Tako se mladoj Sofiji Gardner Viliams, koja se pažljivo doterala da se svidi obitelji Grosvenor u koju se udala, zaova okrutno narugala kako se “profinila u svili”, verovatno iz čiste zavisti, dok su se engleske dame glasno zgražale što Amerikanke “neukusno napadno” nose dijamante i bunde od samurovine svaki dan.

 

Hladan prezir bilo je teško podneti, hladna kupatila još teže, posebno Amerikankama koje su navikle na centralno grejanje i toplu vodu. Mari Lejter užasnula se kad je shvatila da mora da  se  kupa u plitkoj limenoj kadici koju joj sluškinja puni vodom koja se greje na šporetu u kuhinji, Kornelia Martin, kći bankara iz Njujorka koja se udala za lorda Kravena sa samo 16 godina, požalila se majci da je kuća tako ledena da “bundu skida samo za spavanje”.

 

Majka premijera

 

Ipak, neke Amerikanke su se izvrsno snašle u Britaniji. Dženi Džerom  koja je od oca finansijera nasledila nepokolebljivi duh, 1874. udala se za lorda Randolfa Čerčila sa 19 godina, i to nakon samo tri dana poznanstva, a jedan od njihova dva sina, Vinston Čerčil, postao je premijer i možda najpoznatiji britanski političar svih vremena. Dženi se, doduše, baš nije iskazala kao majka – Vinstona poslala u internat, mijenjala je ljubavnike, među kojima je bio i princ od  Velsa., a posle muževljeve smrti još se dva puta udavala, svaki put za muškarca 20 godina mlađeg od sebe, ali sina je nesebično i vatreno podržavala u političkoj karijeri.

 

Čak i princ Hari u rodoslovu ima jednu Amerikanku: njegova čukunbaka, prabaka njegove majke princeze Dajane, bila je Frensis Elen Vork, bankarska kći iz Njujoka koja je se 1880. za Džejmsa Burk Roša i ujedinila svoje nasledstvo od tadašnjih 15 miliona dolara s njegovom titulom barona. No, ni u tom braku nisu cvale ruže jer je rasipni Roše zanemarivao ženu i decu i tumarao svetom u potrazi za pustolovinama, pa se par rastao posle 10 godina braka.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .