MediaSfera
Kada je daleke 1851. godine Mustafa Pelivanović, Goranac iz Dragaša, posle rvačke karijere otvorio poslastičarnicu „Pelivan“ u Beogradu, siguno nije ni sanjao da će njegova ledena poslastica biti hit i 2019.
Njegovi nasledici i ove godine pozivaju sugrađane da zajedno, sada već tradicionalno 24. maja, od 16.30 do 18 časova, proslave 168 godina postojanja poslastičarnice „Pelivan“.
“U to ime ćete imati priliku da potpuno besplatno uživate u najomiljenijoj „Pelivanovoj“ poslastici – sladoledu po Vašem ukusu, kojim želimo da se zahvalimo na podršci svih ovih godina. 168 rođendan poslastičarnice „Pelivan“ posvećen je deci oboleloj od raka, a tim povodom organizovaćemo prikupljanje sredstava za hrabre mališane koji se leče od malignih bolesti. Roditeljska kuća je je jedan od najvažnijih projekata NURDOR-a i pruža sveobuhvatnu podršku porodicama dok traje lečenje dece.Čekamo vas da zajedno uživamo u sladoledu i tom prilikom pomognemo mališanima iz NURDOR-a“, kaže se u pozivu koji su Baraa, Suhaib i Mussab Al-Šukeir, čukununuci Mustafe Pelivanovića, uputili preko društvenih mreža.
Receptura sladoleda, zlata vredna, se prenosi s kolena na koleno i ljubomorno se čuva kao velika tajna, a vlasnici se mogu pohvaliti da su im i Karađorđevići bili redovne mušterije. Za vreme bivše Jugoslavije, “Pelivanove” slatkiše voleli su turisti, pevači, glumci, političari, književnici… „Pelivan“ je kao nezaobilaznu stanicu u Beogradu pomenuo i Ivo Andrić u „Znakovima pored puta“.
U međuvremenu su stasale neke nove generacije mušterija , baš kao što su u rafove stigle i kugle drugačijjeg mirisa i ukusa. Ali, u „Pelivanu“ s ponosom ističu da su vanila, čokolada i lešnik i posle 168 godina najtraženiji.
Od rvača do poslastičara
Porodično-poslovnu priču započeo je Goranac iz Dragaša Mustafa Pelivanović. Početni kapital stekao je kao ondašnji najbolji rvač u Srbiji. Pelivani su inače rvači – obuku kožne gaće, namažu se uljem i rvu se. Zarađeni novac uložio je u poslastičarnicu, koja se nalazila na mestu današnjeg „Staklenca” na Trgu Republike. Kažu da je sladoled tada pravio u čabru sa ledom. Bilo je to u doba ustavobraniteljske kneževine, 1851. godine. Slatki lokal ostao je tu i posle povratka Obrenovića na vlast, a adresa nije menjana ni nakon ponovnog dolaska Karađorđevića i Prvog svetskog rata.
Jedina fotografija poslastičarnice “Pelivan” na mestu današnjeg “Staklenca” , a iz perioda od 1851. do 1941. godine
Posle Mustafe, posao je nasledio sin Mehmet, a posle njega Mustafini unuk Malić Pelivanović. Porodica je stekla poslovni i društveni ugled. Malić je bio i narodni poslanik neposredno posle Prvog svetskog rata.
Poslastičarnica je 1936. dobila Majstorsko svedočanstvo od kraljevine Jugoslavije. Posao je najbolje išao između 1941. i 1980, kada se dnevno prodavalo po 250 kilograma sladoleda i 600 litara limunade i boze.
Prvi sladoled na kugle
Nažalost, Drugi svetski rat je porodicu vratio na početak. Izvorna poslastičarnica stradala je u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. Mustafin unuk Azir Pelivanović već 22. avgusta 1941. godine otvara novu radnju u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj se „Pelivan“ i danas nalazi. Posao i mušterije je uspeo da sačuva, ali kako nova vlast nije volela privatnike Azir je bio u strahu da mu nove vlasti ne oduzmu lokal. Ipak, je uspeo da opstane. Štaviše, mnogi funkcioneri nove vlasti postali su njegovi redovni gosti.
Stara reklama za „Pelivan“
Čim su utihnule detonacije Drugog svetskog rata, Azir se uputio u Italiju, gde je kupio najsavremenije mašine za slatke đakonije. Prvi sladoled na kugle u Jugoslaviji upravo je on poslužio u tadašnjem Bulevaru revolucije.
Strogo čuvan recept
Imao je svoj recept za sladoled, koji je ljubomorno čuvao. Njegovi unuci pričaju da je ustajao u tri sata ujutro, kad nema nikoga, da bi pravio masu za sladoled. Posle bi došli njegovi sinovci da lede sladoled. Nikome nije želeo da otkrije sastav poslastice. Radio bi tako do pet sati, dok ne dođu ostali radnici. Taj recept danas znaju samo Baraa, Suhaib i Mussab Al-Šukeir.
Posao je dobro išao do 1980. godine, a mnogi poslastičari u bivšoj Jugoslaviji, upravo su kod Azira, izučili zanat. Tokom ratova devedesetih, posao je nastavila ćerka Seija i njen muž Ahmad, Sirijac, koji je 1980. godine došao u Beograd da studira medicinu. Besparica je uticala i na obim posla. Međutim, situacija se promenila kada su posao ambiciozno preuzela trojica braće Bara, Suhaib i Musab Alšukeir.
Ne kradi i ne dozvoli da te pokradu
Azir Pelivan nikada nije dugovao radnicima niti je bilo koga od njih oštetio, ali isto tako nije dozvoljavao da njega neko prevari. Da bi svoje zaposlene sprečio u tome imao je običaj da im zašije džepove na radnim pantalonama. Svima koji bi se tek zaposlili davao je neograničene količine baklava, kako bi se zasitili i kako se kasnije ne bi prejedali poslasticama.
Režimi menjali prezime, ali ne i sladoled
Sadašnji vlasnici se prezivju, po očevoj strani, Al-Šukeir. U zavisnosti od toga koji je režim bio, nasednici Mustafe Pelivanovića prezivali su se različito. Negde su upisani kao Pelivani, negde Pelivanovići. Prezimena su se menjala u zavisnosti da li je bio kralj, da li demokrate ili neko drugi na vlasti, odnosno kako je bilo politički podobno prezivati se u tom trenutku. Ipak, ime poslastičarnice se nije menjalo.
Kad je Bata zavodio red
Pokojni glumac Danilo Bata Stojković, po vrelim letnjim danima, svakodnevno je dolazio u “Pelivan”. Kako je govorio, „da ohladi, ali i zasladi dušu“. U to vreme, red za sladoled bi se formirao gotovo do Kneza Miloša. Jednom prilikom, neki mangup pokušao je preko reda da kupi poslasticu. Kada je video šta ovaj hoće da uradi, Bati je pukao film. Počeo je da viče, nateravši momka da stane u začelje kolone.
Ušli i u udžbenike
Poslastičarnica „Pelivan“ i njeni čuveni sladoledi ušli su u udžbenik „Narodna tradicija“ za treći razred osnovne škole. „Navaku narode, evo boza, limunada, sladoled, baklava, ima još, ko da groš, dušu sladi, umor vadi!“, ovim rečima počinje jedna od lekcija posvećenih starim zanatima.
Izvor: Politika, Večenje novosti
Dodaj komentar