MediaSfera
„Sada se sa nizom novih spomenika dešava isto što i sa velikim konstrukcijama poput Beograda na vodi. To znači da se grad ubija sudarom palanačkog tradicionalizma i neoliberalne ekonomije. Ko odlučuje kome će se i gde podići spomenik: odlučuje predsednik države. Kao i za spomenik Zoranu Đinđiću, i za spomenik Stefanu Nemanji odluka je doneta jednoglasno – jednim neprikosnovenim glasom“, kaže u intervjuu u “Vremenu” istoričar umetnosti Irina Subotić.
Irina Subotić je Beograđanka i jedan od retkih autoriteta o ovoj temi.
“Nedavno je predsednik države objavio da će Beograd dobiti još 54 fontane. Ako će sve biti kao fontana na Slaviji, sa svim tim bojama i melodijama, Beograd će postati pravi Las Vegas. On to nije zaslužio”, kaže Irina Subotić.
“Vreme” podseća i da je spomenički urbicid – nova je sintagma beogradske javnosti. Nastala je povodom učestalih primera nedoličnog odnosa gradskih vlasti prema gradu, onima koji u njemu žive i prema uspomenama koje bi ti spomenici trebalo da sačuvaju. Postavljanje pa ubrzo potom i uklanjanje spomenika Juriju Gagarinu na Novom Beogradu najnoviji je primer te pojave o kojoj retko ko priča u pozitivnom kontekstu.
“Nije mi jasno ko u tome učestvuje i čija je reč odlučujuća. Pominju se i neki ugledni ljudi koji verovatno s dobrim namerama tome pristupaju, ali ne mogu da verujem da su saglasni da se to u njihovo ime radi. Problem je i sa sprovođenjem odluka pojedinih konkursnih komisija ili žirija. Navešću primer konkursa za spomenik Milutinu Milankoviću koji je rađen pod vrlo dobrim uslovima i sa odličnim članovima žirija. Prva nagrada je dodeljena zanimljivom rešenju vajara Dušana Petrovića: rastezanje prostora inspirisano Milankovićevom teorijom o širenju kosmosa. Međutim, odbor ili udruženje koje je raspisalo konkurs odlučilo je da se odbije prvonagrađeno rešenje i umesto toga ispred Opservatorije, u kojoj je veliki naučnik radio, postavi Milankovićeva glava. Sigurna sam da takav spomenik nikome ništa ne znači. Sve je obezvređeno: ceo konkurs, svi članovi žirija, svi nagrađeni, nova ideja spomenika”, kategorična je Irena Subotić.
Odgovarajući na pitanje novinarke “Vremena” Sonje Ćirić o podizanju spomenika Zoranu Đinđiću i Slobodanu Miloševiću u Beogradu Irena Subotić je rekla da “za Miloševića znamo kakvu je politiku vodio, koliko ratova izgubio, koliko žrtava je bilo, znamo da su milioni ljudi zbog toga raseljeni, unesrećeni, Beograd je za njegove vlade unakažen. Jednom rečju – znamo da je on jedan glavnih nosilaca mračne strane naše skorašnje istorije. Za pojedince je on žrtva, ali sam sigurna da ga istorija neće opravdati. Prema tome, apsolutno nemam razumevanja za podizanje spomenika Miloševiću, kao što neću imati ni za Nedićev spomenik ako revizionisti istorije budu hteli da ga podignu”.
Svi su nezadovoljni, svi vide i osećaju da država ne funkcioniše kako valja, ali se to jedva čuje. Retki su mediji koji pišu o realnoj situaciji kod nas. Javna rasprava o Beogradu na vodi je tako prošla bez prihvatanja ijedne primedbe, a bilo ih je na hiljade.
“Vrlo malo ljudi se uključuje – verovatno su jedni demotivisani, drugi uplašeni, treći pronalaze svoje interese pa se povlače. Civilni sektor nije dovoljno povezan. Očevidno je da smo i mi u velikoj krizi, a potreban je jak građanski pokret, jer samo masovnost građana može da utiče na promene. Volela bih da vidim jedan takav pokret koji ne bi dozvolio da se skaredni spomenik Nemanji podigne u Beogradu, baš kao što su žitelji Meksiko Sitija naterali gradske vlasti da uklone spomenik Alijevu koji im je Azerbejdžan poklonio”, zaključuje Irena Subotić.
Izvor: Vreme, MediaSfera
Dodaj komentar