MediaSfera
Fotografija i recept: “Kako sam pojeo sebe”, Voki Kostić
“Način pripreme i legenda nastanka očuvani od starih risanskih gospi poč. Ane i Ruže Drobnjaković, čini Perašku tortu raritetom poslastičarstva.
Još polovinom XVII veka, prilikom svakog izbora novog gradskog kapetana, koji je imao vojnu i administrativnu vlast nad gradom Perastom, u Bokokotorskom zalivu, svečanost preuzimanja vlasti završavala se što je najlepša devojka grada Perasta u beloj haljini, predavala novoizabranom kapetanu štap kao simbol vlasti uz Perašku tortu pripremljenu od uglednih gispi i buket poljskog cveća koje su nabrale najlepše devojke”, piše u svom kuvaru “Kako sam pojeo sebe” Voki Kostić.
U podnozju brda sv. Ilije (873), nasuprot morskom tesnacu Verige, a na mestu gde se razdvajaju Kotorski i Risanski zaliv, stisnuo se gradić Perast. Koliko je poznato, to je najstarije prebivaliste čoveka na obalama Bokokotorskog zaliva. Pronadeni ostaci neolitske kulture (3500 god. p.n.e), kao i brojni arheoloski nalazi, svedoče o kontinuiranom naselju od ilirskog, rimskog, ranohrišćanskog vremena do danas.
Od najranijih dana Perast je bio okrenut moru i pomorstvu. Već 1336. godine Perast je imao brodogradilište koje je radilo do 1813. godine. Status opštine dobio je 1580. godine i zadržao ga sve do 1950. Ipak, svoj najveći procvat Perast doživljava u XVII i XVIII veku, kada svetskim morima plovi stotinak peraških lađa.
Pošto je jedna od najpoznatijih pomorskih škola bila upravo u Perastu, Petar Veliki je na preporuku Venecije sinove poznatih plemićkih familija slao u Perast, da se obučavaju kod poznatog matematičara i moreplovca Marka Martinovića. Podaci govore da je tokom 1697. i 1698. godine na brodu Marka Martinovića plovilo 17 ruskih kneževa.
Svoj procvat Perast duguje pomorstvu, a upravo to je razlog što najmonumentalnije peraške građevine potiču iz ovog perioda.
Danas se u ovoj palati nalazi Muzej grada Perasta sa brojnim eksponatima, dokumentima i slikama koje svedoče o burnoj istoriji Perasta. Baš kao i čuvena Peraška torta.
Prhko testo i fil od badema koji vam se topi u ustima dok vam čula osvaja kombinacija limuna i vanile. Jednostavno a istovremeno božanstveno. Ova torta može dugo da stoji (više meseci) , pa su je zato Peraštanke i slale svojim muževima koji su plovili da im pomorske dane učine slađim i lakšim.
Danas se na raznim kulinarskim stranama može naći nekoliko varijanti recepta za Perašku tortu. Mi vam “predajemo” recept Vokija Kostića “kojim ćete pripemiti poslasticu vredniju od vlasti nad gradom”.
Peraška torta
Potrebno je:
500 gr šećera, 50g maslaca, 50gr svinjske masti, 8 jaja, 400 gr badema, 2 supene kašike mrvica od keksa, 3 supene kašike brašna, 2 kašike maraskina, 3 kašike ruma, kora od limuna, 1 kesica vanilin šećera.
Priprema:
Testo
Zamesite 4 žumanca, maslac, svinjsku mast, 4 kašike šećera, vanilin šećer, 1 kašiku ruma i brašna toliko da se testo ne lepi za ruke i dasku.
Nadev
Umutite sneg od 8 belanaca sa 400gr kristal šećera. Mutite ga dok se šećer ne otopi. Dodajte oljušten, samleven badem u koji ste prethodno umešali dve kašike mrvica od keksa prosejanih kroz cediljku za čaj, maraskino, ostatak ruma i koru od limuna.
Prvo testom obložite dno i stranice kalupa prečnika 27 cm, zatim izričite nadev i prekrijte ga ukrasnim trakama testa.
Pecite 30 minuta na 200 stepeni. Kasnije smanjite temperaturu. Ukupno pecite jedan sat. Ne otvarajte pećnicu. Kada je gotovo ostavite 10 minuta u otvorenoj pećnici da se „odmori“.
Pospite vanilinim šećerom i kada se sasvim ohladi izvadite tortu iz kalupa.
Dodaj komentar