Lepota & Moda

VESTVUD: PANK, IKONA, AKTIVISTA

 

MediaSfera

 

 

Priredila: Gordana Radisavljević – Jočić

 

 

Na 11. BELDOCS-u, festivalu najboljih svetskih dugometražnih dokumentarnih filmova, koji traje od 07-14. maja u Beogradu, najviše interesovanja vlada za film Lorne Taker “Vestvud: pank, ikona, aktivista” (Westwood: Punk, Icon, Activist) koji prati neverovatnu priču ikone našeg vremena – Vivijen Vestvud, kroz njenu borbu da očuva integritet brenda, svoje principe i zaostavštinu. Biće prikazan u selekciji biografskih dokumentaraca.




Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood) je velika dama pank roka, doajen britanske mode i jedna od najuticajnijih začetnica trendova u novijoj istoriji. Film istražuje njenu uzlaznu karijeru i detaljno ispituje njene umetničke kvalitete i aktivizam. Kombinujući kultni arhivski i novosnimljeni materijal, ova intimna priča ispričana je kroz reči same Vivijen i dirljive intervjue sa ljudima iz užeg kruga njene porodice, njenim prijateljima i saradnicima.

 

Film je prepun sočnih detalja, ali mali je jedan i film da obuhvati život Vivijen Vestvud koja nije samo modni pionir već i revolucionar u borbi protiv klimatskih promena i za zaštitu životne okoline.

 

 

 

Pank baka

 

Pank baka, kako je zovu mlađe generacije, je karijeru dizajnera započela sasvim slučajno. Tokom pet decenija, Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood) prešla je dug put od pank provokatorke, do omiljene britanske modne kreatorke i oličenja anti-mode. Njene kreacije dokaz su da odeća može da bude više od pukog predmeta – to je vid revolucije, protesta, bunta, i stava.

 

Vivijen Isabel Sajer rođena je 8. aprila 1941. godine, na severu Engleske. Njen otac Gordon bio je radnik u fabrici municije, a majka Dora, tkalja. Odrasla je u posleratnoj konzervativnoj radničkoj sredini, a krajem pedesetih godina prošlog veka preselila se sa roditeljima u londonsko predgrađe Harrow. Samouka je kreatorka, a jedino obrazovanje iz umetnosti stekla je na Harrow College of Art, studirajući jedan semestar na Katedri za kovanje i obradu srebra. Odustajanje od fakulteta obrazložila je rečima da to nije za nju. Godine 1961. upoznala je Dereka Vestvuda koji je postao i njen prvi suprug. Za svadbenu ceremoniju sama je kreirala svoju venčanicu, a tokom tri godine koliko su proveli u braku, rodio im se i sin Bendžamin. Iako je volela i supruga i dete, učmali život domaćice brzo joj je dosadio.

 

Susret sa Malkolmom

 

Preselila se kod brata koji je delio kuću sa studentima filmske režije i glume. Tada se desilo nešto neočekivano, što je promenilo istoriju ne samo mode već i pogleda na modu i pop kulturu. Upoznala je Malkoma Meklarena (Malcolm McLaren), koji će nešto kasnije postati menadžer kultnog benda „Seks Pistols“ (Sex Pistols).

 

Sa Malkolmom je 1971. otvorila butik Let it Rock u Kings Roudu 430, koji je kasnije menjao imena u Sex, Too Fast To Live Too Young To Die, Seditionaries, a trenutno se zove Worlds Ends i tu se i dalje može kupiti odeća s njenim potpisom. Iste godine započela je i njihova zajednička dizajnerska era. Malkolm je veoma uticao na rad Vivijen Vestvud, a pod njegovim nadzorom upoznala je svet ulične mode koja je reflektovala bunt kao srž pank pokreta. Vestvudova i Meklaren su postal sinonim pank revolucije, koja će obeležiti 70-te i zauvek promeniti lica muzičkog i modnog sveta.

 

 

Rađanje pank mode

 

Najpre se Vivijen oslanjala na zihernadle i provokativne natpise, koji su za stanovnke Londona bili beg od uniformisanih komada koji sui m se nudili. Tek nakon što je pank postao više modni nego revolucionarni pokret, Vivijen se posvetila dizajniranju odeće.

 

U prvoj polovini sedamdesetih Meklaren je postao menadžer pank benda Sex Pistolsi, čiji su članovi nosili njihove modele i promovisali novi modni pravac inspirisan bajkerima, prostitutkama i fetišizmom. On je podrazumevao nošenje psećih ogrlića, mnoštvo lanaca, zihernadli, delova vojničkih uniformi, rajsferšlusa, razreza…

 

Klasični pank pokret podrazumevao je agresivnost, šokantnost i socijalni bunt, a odeća Vivijen Vestvud pratila ga je u stopu. Puritanska javnost bila je zgađena njenim radom, a dizajnerka je uživala u tome da šokira. Mada su i Vivijen i Meklaren bili u poznim tridesetim kada su počeli da se bave umetnošću, mnogi ih smatraju za jedne od pokretača pank pokreta. Sebe su doživljavali naslednicima dadaizma i surrealizma, a supkulturu seksualnih odstupanja i pornografiju primenjivali su kao savršeno oružje u borbi protiv učmalosti. Iz veze s Malkolmom rodila je i drugog sina Džoa.

 

 

Godine uspeha

 

Tokom 80-ih pank je postao istorija, a Vivijen je inspiraciju nalazila u istoriji, ostajući uvek aktuelna i provokativna. Sam početak 90-ih joj donosi nagrade za najboljeg britanskog dizajnera, što joj daje samo još više podstreka da bude drugačija, zanimljivija, ali i popularnija. Ali njene šokante kreacije nisu tu samo da bi stvorile medijsku pompu, jer Vivijen često šalje političke poruke kroz svoje kreacije. Tokom izložbe u njenu čast, održane 2009. godine u Viktorija i Albert muzeju, Vivijenova je izjavila da teško da iko veruje u bolji svet. Godinu dana kasnije se pridružila anti-kapitalističkim protestima, a kao pravi pripadnik radničke klase 30 godina je živela u stančiću koji je plaćala 400 dolara mesečno i na posao išla biciklom.

 

Godine 1983. učestvovala je na pariskoj Nedelji mode i bila prvi britanski dizajner kome je to uspelo nakon Meri Kvant. Blistavo poslovno nebo najavljivalo je da se oluja sprema na polju privatnosti. Iste godine, ona i Meklaren stavili su tačku na svoj brak. Nakon razvoda, slikar Geri Nes postao je njen duhovni mentor i pomagao joj je u izboru tema koje je primenjivala u izradi svojih kolekcija.

 

Početkom devedesetih, Vivijen se više okrenula visokoj modi, ali je počela da stvara i muške kolekcije. Osim toga, postala je poznata i kao dizajnerka cipela. Od 1990. godine i prikazivanja kolekcije Portrait, standardizovala je model. To su cipele koje imaju devet inča, što je 22,86 centimetara štikle i četiri inča, tačnije 10,16 centimetara, platformu.

 

Treći put se udala početkom devedesetih godina za svog studenta Andreasa Krontalera koji je četvrt veka mlađi od nje, a uz to je i biseksualac.

 

 

Pobornik monarhije

 

Iako je protivnik kapitalizma, Vivijen je ipak pobornik monarhije. U čast 60 godine vladavine kraljice Elizabete II kreirala je posebnu kolekciju, a isto je učinila i kako bi promovisala Olimpijske igre u Londonu. Svoju ljubav prema Ujedninjeom kraljevstvu često prikazuje kroz  motiv britanske zastave, simbol anarhije i monarhije.

 

Iako mnogi smatraju da je serija “Seks i grad” (Sex and the City) kultna kada je reč o modnom izrazu, kreatorka ne deli mišljenje većine. U prvom delu istoimenog filma, Vivijen je kreirala venčanicu u kojoj je glavna junakinja Keri trebalo da se uda. Iako je bila pozvana da se pojavi u filmu, Vivijen je to odbila jer ne poštuje rad kostimografkinje Patriše Fild. Ona je sa londonske premijere filma izašla nakon 10 minuta komentarišući da su kostimi u filmu dosadni i bezlični. Međutim, njena venčanica slikana u filmu, smatra se jednom od najlepših haljina svih vremena u filmskoj industriji.

 

 

Vivienne Westwood imperija     

 

Od 2006. počela je saradnju sa Nine Westom. Cipele nije dizajnirala Vivijen, ali kompanija Vivienne Westwood stoji iza kolekcije. Vivienne Westwood imperija obuhvata Gold Label, a ready-to-wear liniju Red LabelVivienne Westwood Man i Anglomania. Iako je počela bez pare u džepu, danas je na čelu unosnog modnog carstva vrednog 36 miliona dolara sa luksuznim buticima u Njujorku, Parizu, Moskvi i Hongkongu. Samim tim pokazala je da se vizija isplati.

 

Aktivizam Vivijen Vestvud

 

Od 2007. godine modna kreatorka istupa protiv nečega što ona naziva konzumerizmom našeg društva. Deviza ove njene ideje je: Kupuj manje, biraj pametno, neka traje duže. Na novinarsko pitanje zar nije moda u protivrečnosti sa njenom antikonzumerističkim zalaganjem, Vivijen Vestvud odgovara da se ne oseća prijatno kada brani svoju odeću i poručuje da ako imate para kupite nešto od nje, ali da se ne kupuje previše.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .