Vruće teme

Rajner Hes: Za neonaciste mogu samo da kazem da su moroni

MediaSfera

 

Za današnje neonaciste i desničare, poštovaoce lika i dela mog dede, mogu samo da kažem da su moroni. Kako drugačije nazvati obožavaoce jednog koljača – kaže u ekskluzivnom razgovoru za Danas Rajner Hes, unuk ozloglašenog komandanta Aušvica Rudolfa Hesa, odgovornog za masovno ubistvo oko 2,5 miliona logoraša.




“Kada pogledam svet danas sa žaljenjem mogu da konstatujem da ništa nismo naučili iz prošlosti u da je krajnje vreme za delovanje, jer ultradesničarske snage jačaju širom Evrope”, upozorava unuk ozloglašenog komandanta Aušvica. Kao čovek koji je najduže komandovao zloglasnim Aušvicom odgovornog za masovno ubistvo oko 2,5 miliona logoraša.

 

Rajner je suprotnost od onoga što je njegov deda bio, a danas je jedan od vodećih boraca za pravde žrtava Drugog svetskog rata. O njegovoj nesvakidašnjoj životnoj priči snimljen je dokumentarni film Enkel.

 

Porodica je, piše Danas, od Rajnera dugo krila ko mu je deda. Saznao je tek kada je postao tinejdžer. Nije mogao da se pomiri sa tim, kao ni sa činjenicom da su njegovi najbliži negirali Holokaust i zastupali ideologiju nacionalsocijalizma. Sa 15 godina je pobegao od kuće, noseći teret krivice na plećima. Toliko snažan da je u 39. godini doživeo srčani udar i pao u komu. Nakon toga počeo je da se bavi istraživanjem nacističkih zločina.

 

Na čelu je organizacije „Footsteps team“ koja okuplja nacističke potomke koji su se suočili sa zločinima predaka. Politički se aktivira kad god je potrebno umanjiti uticaj nacionalističkih partija a aktivan je i u kontaktima s preživelim logorašima. Sa svojom porodicom nije u kontaktu, jer ga smatraju izdajnikom.

 

Porodica je, piše Danas, od Rajnera dugo krila ko mu je deda, sazanao je kada je postao tinejdžer. Sa 15 godima pobegao je od kuće jer nije mogao da se pomiri sa tim, kao ni sa činjenicom da su njegovi najbliži negirali Holokaust.

 

Govoreći o bremenu koje nosi ističe da mu u početku nije bilo lako, posebno zbog toga što je u porodici deda bio hvaljen i veličan.

 

Moja baba nije smatrala da je deda išta kriv niti je mislila da to što je učinio zločin. Ali to je bilo normalno i uobičajeno razmišljanje u svim porodicama čiji pripadnici su činili zločine“, ispričao je Hes i dodao da je njegova baba pokušala da uči i oblikuje svoje potomke u duhu ideologije nacionalsocijalizma.

 

Trebalo mi je 30 godina da naučim da nosim to breme i počnem da živim sopstveni život. Imam snage da se nosim sa tim teretom na suprotan način od onog na koji to čini ostatak moje porodice. Tako da sam za njih posao izdajnik”.

 

On ističe da ne može da oprosti dedi, babi niti ocu.

 

“Ja ne mogu da oprostim mom dedi, mojoj babi ali ni mom ocu. Nije bilo pošteno sa njihove strane da nam prenesu teret krivice i ostave nas da živimo sa njim. Kao otac, imaš obavezu prema deci, a ona se odnosi i na ovakve stvari. Pritisak porodice, laži i negiranje činjenica, nisu mi doneli ništa dobro. Istina je samo jedna. Varvarska, neljudska dela počinjena u ime režima, praćena zaslepljujućom mržnjom, predstavljaju nešto što nikada neću razumeti. Izgovor mog dede „zapovest je zapovest“, kako bi opravdao svoje postupke, jednostavno ne prolazi”

 

Dolazak u Srbiju

 

Rajner Hes dolazi u Srbiju povodom novosadske projekcije dugometražnog dokumentarnog filma „Enkel“, autora Aleksandra Reljića, rađenog u produkciji RTV Vojvodine, koja će se održati 10. maja u bioskopu Arena Cineplex, u 20 časova.

 

Hes će u Srbiji boraviti od 9-11. maja, gde će se, između ostalog, sresti sa našim poznatim književnikom, novinarom i publicistom Ivanom Ivanjijem, koji je tokom Drugog svetskog rata preživeo koncentracione logore Aušvic i Buhenvald, kao i holokaust u Beogradu i Novosadsku raciju.

 

Hes će 9. maja u Galeriji Matice Srpske, u organizaciji Hrišćanske ambasade Jerusalim (ICEJ), održati predavanje maturantima novosadskih gimnazija i studentima o holokaustu i ulozi njegovog dede Rudolfa Hesa u ovom stravičnom zločinu.

 

Srešće se i sa predstavnicima Jevrejske opštine Novi Sad, a položiće i cveće na Spomenik žrtvama genocida na Starom Sajmištu, u Beogradu, na Spomenik „Porodica“ u Novom Sadu u čast žrtava zloglasne Novosadske racije, kao i ispred novosadske sinagoge gde su 26. aprila 1944. počele deportacije bačkih Jevreja u Aušvic, od kojih je u tom logoru stradalo preko 10.000.




Kategorije