Izožba fotografija „Karaburma, Moj geto“ Igora Čoka u galeriji Eurocentar

MediaSfera

Nagrađena serija fotografija  Igora Čoka Karaburma,  Moj Geto, biće izložena u okiru BFM – Beogradskog meseca fotografije na izložbi 18. aprila u galeriji Eurocentar, Makedonska 30.

Socijalni antropolog  po obrazovanju, Igor je dobitnik mnogobrojnih nagrada na polju fotografije, među kojima je i Press Photo Srbija za 2017. godinu u kategoriji “Život reportaža“. Autor je tri knjige fotografija i urednik je digitalnog magazina Grain za uličnu i dokumentarnu fotografiju.

“Karaburma,  Moj Geto” je osvojila treće mesto u kategoriji Dokumentarna fotografija na predstojećem Rovinj Photo Days festivalu i dobila je „Honorable metion“ priznanje od World street photography platforme kao jedna od tri odabrane na internetom završenom World street photography konkursu za dokumentarnu fotografiju. Radovi će biti štampani u WSP knjizi koja izlazi početkom juna.

O svom projektu „Karaburma, Moj geto“ Igor Čoko je govorio polaznicim škole fotografije Fabrika fotografa sredinom marta:

„Karaburma, Moj Geto je serijal fotografija rađen pet godina. Naravno, uz momente kada se zasitite priče, pa napravite odmak da se slegne to što imate urađeno u međuvremenu. Ako radite konkretnu priču, zamišljeni dokument, morate non – stop da budete prisutni u priči i kad ne fotografišete. Da je analizirate, da prolazite kroz dotadašnji tok, da vidite kuda priča vodi – da li u pravcu koji ste zamislili, ili vam nudi neke druge perspektive.

Karaburma, Moj Geto je istraživanje kraja u kome živim i onoga šta se dešava na ulici. Karaburmu zovu Mala Kolumbija i Beogradski Bronks. To je deo grada u kome se, na jedan vrlo transparentan način, susreću običan život iz komšiluka i život koji nosi noć. Ta tamna strana, u koju nije baš pametno zalaziti, u svakodnevnom životu ostavlja svoje tragove prisutnosti na zidovima.

Pokušao sam da kroz fotografiju napravim dinamičnu priču svakodnevnice  kraja kroz koji prolazim svakodnevno, a koji je na tri kilometra od centra. Fotografije su uglavnom  spontane i neposredne, a poenta svih fotografija je da vi, kao fotografi, ne intervenišete ni na koji način, da zadržite autentičnost trenutka.

Suštinaovakve priče je naracija. Nije bitno zabeležiti detalj kako čovek ide ulicom, to može svako. Poenta je ispričati priču, poruka koju ona nosi. I, naravno, morate imati sreće. U pitanju su uvek oni trenuci kada  morate da brzo odreagujete“.