BIRN: Rušenje na Kalemegdanu – kafana na sudu, ruina u parku

MediaSfera

Umesto rekonstruisanog objekta kulture ostala je samo ograđena rupa od koje svi beže – i gradska uprava i potencijalni investitor

Foto: BIRN

Na Savskom šetalištu na Kalemegdanu, tik uz plato na kome većinom penzioneri igraju šah, već dva meseca je napušteno gradilište. Na tom prostoru, koji ima status spomenika kulture od izuzetnog značaja, u septembru 2017. godine nedozvoljeno je do temelja srušen trošni objekat star skoro čitav vek, piše BIRN.

BIRN podseća da je taj objekat Javno preduzeće Beogradska tvrđava jula 2017. godine dalo u zakup ugostiteljskim preduzećima kako bi ga adaptirali „za kulturno-umetničke i ugostiteljske namene’’.

Međutim, na ograđenom prostoru nema više ni stare zgrade ni naznaka novog objekta. Kako BIRN saznaje, u toku je spor pred Privrednim sudom u Beogradu radi poništaja Ugovora o zakupu.

I dalje je mnogo nepoznanica u vezi sa samim slučajem, ali posle meseci istraživanja poznati su bar zakupci ovog objekta koje je iz nepoznatih razloga Beogradska tvrđava sve vreme držala u tajnosti. Radi se o dva ugostiteljska preduzeća – Cig i Black Rock. 

Cig je vlasnik lanca restorana Monument na više ekskluzivnih lokacija u Beogradu i posluje duže od 20 godina. Vladimir Gajić, vlasnik kompanije Cig, potvrdio je BIRN-u da je zakupac objekta na Kalemegdanu, da je planirao izgradnju kafeterije sa letnjom baštom i da plaća radove.

Black Rock je osnovan u aprilu 2016. i nije imao nijednog zaposlenog, ni u 2016. ni u 2017. godini. Suvlasnica preduzeća Tamara Petronić nije želela da komentariše bilo šta u vezi sa zakupom objekta na Kalemegdanu.

Ove dve firme, kao i Beogradsku tvrđavu, tužio je Grad Beograd jer je ugovor ’’ništav, prividan i protivan prinudnim propisima’’. To znači da se radovi neće nastaviti sve dok se ne završi ovaj sudski postupak.

Za to vreme na Kalemegdanu zvrji rupa čija sudbina se za sada ne zna.

Prema zvaničnim navodima Javnog preduzeća Beogradska tvrđava, trebalo je da zakupci rekonstruišu i adaptiraju oronuli objekat veličine 77 metara kvadratnih, koji je napravljen između dva svetska rata.

Objekat je dat u zakup na 15 godina po mesečnoj ceni od 1300 dinara sa PDV-om po metru kvadratnom, što je nešto više od 150.000 evra za celokupni period od 15 godina.

Umesto adaptacije i rekonstrukcije istorijskog objekta, zgrada je srušena, što nije dozvoljeno uslovima koje je Zavod odobrio. Vladimir Gajić je BIRN-u rekao da se zgrada od starosti urušila čim su započeti radovi.

„Utvrđeno“ javno preduzeće i ignorisanje medija 

Iako se u dokumentima Beogradska tvrđava navodi kao investitor ovih radova, direktor tog javnog preduzeća Petar Andrijašević rekao je za BIRN u oktobru 2017. da „troškove rekonstrukcije i adaptacije objekta u iznosu od 16.054.527 miliona dinara bez PDV-a snosi zakupac objekta“.

To je bio i jedini put kada je Andrijašević pristao da nam, u pisanoj formi, odgovori na pitanja. Uprkos kasnijim upornim pokušajima novinara BIRNA da sa njim stupie u kontakt, Andrijašević se nije odazvao na njihove pozive.

Kako BIRN piše nisu uspeli da dobiju odgovore ni od ostalih nadležnih u preduzeću, jer im je rečeno da „samo Andrijašević ima ovlašćenja da razgovara sa medijima i samo on zna pojedinosti u vezi sa poslovima Tvrđave’’.

Arheološka iskopavanja

U decembru 2017. godine gradilište na Kalemegdanu pretvoreno je u arheološki lokalitet. Istraživači Arheološkog instituta su na licu mesta napravili tri iskopa u kojima su pronađeni predmeti iz antičkog i srednjevekovnog perioda.

„Institut je odobrenje za obavljanje zaštitnih arheoloških radova dobio od Ministarstva kulture i informisanja u decembru 2017. godine kada smo započeli ove radove’’, rekao je BIRN-u arheolog Stefan Pop-Lazić i šef arheološkog lokaliteta na Kalemegdanu, a potvrdilo Ministarstvo građevinarstva.  

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u svom Rešenju navodi i da prethodno investitor nije obezbedio stručni arheološki nadzor, iako je to obaveza predviđena uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite, kao i da građevinski radovi mogu da se nastave tek po završetku zaštitnih arheoloških istraživanja i ukoliko investitor dostavi dokaz da je obezbedio nadzor arheologa.

Izvor: BIRN