Magazin

Mamihlapinatapai – misteriozna reč sa kraja sveta

MediaSfera

Foto: Pixabay

 

Pre 16 godina, Kristina Kalderon, jedna od svega 1.600 potomaka naroda Jagan iz argentinske pokrajine Ognjena zemlja koji i dalje žive na teritoriji predaka, započela je tradiciju paljenja vatre na Širokoj plaži (Playa Larga) u gradu Ušuaja.




Drevni narod ostavio je i drevni jezik, čija se jedna reč i danas može pronaći na internetu.

 

Viktor Vargas Filgueira, jaganski vodič u Muzeju kraja sveta (Museo del Fin del Mundo) u Ušuaji, kaže da reč „mamihlapinatapai“ označava „trenutak meditacije oko vatre (pusakí na jaganskom) kada dedovi prenosi mladima svoje priče. To je onaj tren kada svi zaćute“.

 

Ali, tokom 19. veka ova reč imala je drugo značenje, koje i ljudi u drugim delovima sveta dobro poznaju.

 

Britanski misionar i lingvista Tomas Bridžis je 60-ih godina tog veka osnovao misiju u Ušuaji i proveo narednih 20 godina među Jaganima, prikupivši oko 32.000 njihovih reči i intonacija u jagansko-engleski rečnik.

 

Prema eseju koji je napisao Bridžis, „mamihlapinatapai„, za razliku od Vargasove interpretacije, znači „gledati se međusobno, nadajući se da će ta druga osoba ponuditi da se uradi nešto što oboje žele, ali nisu voljni da učine“.

 

Do današnjih dana je fasciniranost rečju rasla i pojavile su se mnogobrojne interpretacije, kao i ona da označava pogled potencijalnih ljubavnika.

 

Na internetu je „mamihlapinatapai“ definisana kao „pogled dve osobe, od kojih oboje žele da ona druga započne nešto čemu oboje žude, ali nijedno ne želi da prvo krene“.

 

Romantično značenje reči prihvaćeno je u filmovima, muzici, umetnosti, književnosti i poeziji, a Ginisova knjiga rekorda proglasila ju je 1994. najkonciznijom na svetu.

 

Ali, šta je su Jagani zaista mislili kada bi rekli „mamihlapinatapai„, verovatno će ostati misterija.

 

Kristina Kalderon sada ima 89 godina, španski je naučila tek kao devetogodišnjakinja i jedina je osoba koja danas tečno govori jaganskim jezikom. Kada su je upitali za ovu reč, nije je prepoznala pošto tokom života nije imala mnogo prilike da sa nekim priča na jaganskom.

 

Jagani ipak veruju da će njihov jezik, koji se smatrao umirućim, uspeti da „preživi“.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .