MediaSfera
Faberžeova jaja su uskršnja jaja koje je ruski zlatar Petar Karl Faberže izrađivao za ruske careve. Danas se smatraju remek-delom zlatarske umetnosti, a napravljeno ih je pedeset u periodu od 1885. do 1917. godine. Jaja nisu rađena samo 1904. i 1905, u vreme Rusko-japanskog rata.
Prvo je, od Uskrsa 1885, car Aleksandar III poklanjao Faberžeova jaja svojoj ženi Mariji. Unutar čisto belog, velikog jajeta – oblikovanog od emajla, ne čokolade – koje je car Aleksandar Treći podario carici Mariji Fjodorovnoj 1885. godine, nalazilo se žumance od zlata, a u njemu zlatna kokoška. Unutar zlatne kokoške bila je smeštena dijamantska minijatura kraljevske krune i malo jaje napravljeno od rubina.
Nakon smrti Aleksandra III i krunisanja njegovog sina, Nikolaja II, Faberže svake godine za carsku porodicu radi po dva raskošna uskršnja jaja: jedno za caricu-majku Mariju, drugo za carevu ženu Aleksandru.
Tako su godinama nastajala dragocena Faberžeova jaja napravljena od zlata, emajla i dragog kamenja. Ona i danas predstavljaju najcenjenije dragocenosti u svetu kolekcionara i ljubitelja pravih antikviteta.
Skupocena iznenađenja
Jaja su pravlјena od skupocenih metala, kao što su zlato i srebro, a gotova jaja na kraju su ukrašavani dragim kamenjem. U sebi su sadržala, najrazličitija iznenađenja: medaljon, konjanik, voz, laub, kočija, kokoška.
Mada su u vreme njihove izrade, juveliri koristili svega nekoliko boja, Faberže je eksperimentisanjem uspeo da postigne čak 140 različitih nijansi. Dizajn za izradu jaja inspirisan umetničkim delima preslikanim Ermitaž i važni momenti iz istorije carske porodice, kao što su krunisanje cara Nikolaja, završetak transsibirske železnice i godišnjica braka ili vladavine.
Faberžeova carska uskršnja jaja su preživela – većinom. Od ukupno 50, sačuvano ih je 42. Najviše, deset, čuva se u Muzejima Moskovskog Kremlja; devet ih poseduje ruski magnat Viktor Vekselberg, pet ima Muzej lepih umetnosti Virdžinije, tri britanska kraljica, jedno knez Albert od Monaka itd.
Vekselbergova kolekcija procenjuje se na 100 miliona dolara.
Nakon Oktobarske revolucije, većinu tih jaja je boljševićka vlast prodala inostranim kupcima, dok su jedan broj bežeći iz zemlje izneli članovi carske porodice.
Najpoznatija Faberžeova jaja
Najpoznatije Faberžeovo jaje izrađeno je 1900; iz njega može da se izvadi veran model kompozicije voza Transsibirske železnice, najduže železničke trase na svetu, koja se gradila tih godina. Na jajetu je karta Evrope i Rusije, sa rutom železnice, a u jajetu lokomotiva i pet zlatnih vagona. Sastavljena, kompozicija može da se navije zlatnim ključićem – i da vozi.
Kada bi se u njega ubacio malecni ključ, liliputanska lokomotiva zajedno sa dijamantskim farovima pokrenula bi pet zlatnih vagona, čiji su prozori bili napravljeni od kristala na kojima je najmanjim mogućim slovima bilo ugravirano ’’Toalet za dame’’, ’’Dozvoljeno pušenje’’, ’’Zabranjeno pušenje’’ i, s obzirom na to da su Romanovi bili veoma religiozni, ’’Kapela’’.
Jedno od jaja u sebi ima unutrašnjost kao što je ima Uspenska katedrala, hram u kojem su krunisani mnogi ruski carevi. Ovo jaje stoji na postolju, modelu Moskovskog Kremlja.
Poslednji ovakav Faberžeov rad: „Zvezdano nebo carevića“ nije dovršeno. Trebalo je da bude isporučeno 1918, ali je prethodno, u revoluciji 1917, car skinut sa trona, a 1918. je cela carska porodica pobijena od strane komunističkih revolucionara.
Piter Karl Faberže
Rođen u Sankt Peterburgu 1846. godine u porodici nemačkog juvelira Gustava Faberžea i njegove supruge Dankinje, Šarlote Jungštet, Piter Karl Faberže preuzeo je porodični posao 1882. Svoje prvo zlatno jaje izradio je 1885. godine, a nakon toga je dobio titulu carskog juvelira. Njegova karijera bila je odista posuta zlatom sve do Boljševičke revolucije. Nakon toga je otišao u izgnanstvo u Švajcarsku, gde je i umro dve godine kasnije.
Peter Karl Faberže je posao izrade jaja podelio na nekoliko manjih specijalizovanih radionica. Dva majstora zanata, najodgovornijih za izradu jaja, bili su Mihajlo Perčin i Henrik Vingštrem.
Osim carskih postoji još 12 uskršnjih jaja rađenih za sibirskog vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha.
Faberžeov muzej
U ovom privatnom muzeju izložena je izuzetno vredna kolekcija juvelirskih predmeta koje je izradio čuveni ruski juvelir Karl Faberže. Kolekcija je vlasništvo ruskog milijardera Viktora Vekselјberga. Deo eksponata Vekselјberg je 2004. otkupio od potomaka Malkolma Forbsa.
Svi eksponati Faberžeovog muzeja su unikati, a najčuveniji deo muzejske zbirke čini devet uskršnjih jaja izrađenih po narudžbini ruskih careva. Faberžeova jaja su prava remek-dela primenjene umetnosti. Pažnju posetilaca privlači i lepota zdanja muzeja koji se nalazi u Šuvalovskom dvorcu, građenom u stilu eklekticizma u prvoj polovini 19. veka.
Dodaj komentar