Kultura

Italijanski tim za restauraciju fresaka spasava Bogorodicu Ljevišku

Bogorodica Ljeviška

 

MediaSfera

 

Čuveni firentinski stručnjak za konzervaciju i restauraciju fresaka i drugih umetničkih dela Katja Klementi preuzela je na sebe veliki i častan zadatak, da sa timom Italijansko-sprskog instituta za umetnost počne što hitniju restauraciju srpskih manastira na Kosovu i Metohiji, pišu Večernje novosti.




„Tokom 2017. godine izučili smo mnogo toga o istoriji manastira, potom smo izašli na teren, na poziv Vlade Srbije, odnosno Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Imenovali smo izvršnog direktora, poznatog arhitektu i velikog profesionalca, to je Majkl Lek, i on će se baviti radovima projektovanja. Inače, trenutno radi u Vatikanu na ‘Rafaelovima Sobama“’, priča Klementi za Večernje novosti.

 

Katja Klementi

Boraveći na Kosovu napravili su, kako kaže, precizno beleženje i dokumentaciju konzerviranja.

Izdvojili smo prioritete i to je svakako Bogorodica Ljeviška, jer je pod velikim rizikom naknadnih gubljena slikarskih površina, a i njena stabilnost je dovedena u pitanje. Tamo je potrebna istinska urgentnost na svakom planu. Čitav jedan niz operativnih postupaka sledi pre nego što se stigne do spasavanja i vraćanja u prvobitnu formu originalnih boja“, kaže Klementi.

Pričajući o atmosferi kojoj su posvedočili tokom boravka na Kosovu, Klementi kaže da je naizgled mirna, ali sa mnogim kontrolama i zabranama.

„Ne negiram da nema izvesnog straha i napetosti, videvši tenkove na vratima manastira. Za nas je to neuobičajeno. Iako su tamo snage NATO sa italijanskim kontigentom stalno na prvoj liniji odbrane tog blaga, situacija unosi malo straha“, kaže Klementi.

 

Tim koji je u crkvi radio 2014.

Ona je podsetila da je boravila na Kosovu 1990. godine i da je tada bila ushićena kako arhitektonskom, tako i umetničkom lepotom manastira.

„Tada sam studirala restauraciju i videvši freske i ikone, osećala sam se kao da vidim Đotova dela“, rekla je Klementi.

Kada su pre nekoliko meseci ponovo došli na Kosovo, iznova su, kaže, doživeli istu onu lepotu i prepoznatli mesta koja su posećivali ranije.

„Ponovo se moje srce ispunilo nadom da onaj narod tamo koji se uzdignute glave podiže svakodnevno zaslužuje da bude poznat po tom enormnom istorijskom, umetničkom i kulturnom blagu, kojem nema ravnog u čitavoj Evropi. I za mene će taj posao biti čas i zadovoljstvo“, kaže Klementi.

 

Stručnjaci

 

Italijansko-srpski institut je osnovala grupa italijanskih stručnjaka koji su na prvoj liniji u zaštiti i obnovi našeg istorijskog-umetničkog blaga, zajedno sa nekoliko rimskih advokata i promoterom našeg blaga na Kosovu uglednim novinarom Đuzepeom Zakarijem.

 

 

Borodica Ljeviška

 

Bogorodica Ljeviška je bila glavna crkva Prizrena. Temelјno ju je obnovio kralј Milutin uz pomoć prizrenskih episkopa Damjana i Save, između 1306-1309. godine. Arhitekta, protomajstor Nikola, podigao je hram sa pet kupola kojem je dodata priprata sa spratom, a nad njim i zvonik koji stremi visoko iznad kuća Prizrena i naglašava duhovni centar u gradu, koji je bio jedan od omilјenih obitavališta vladara, posebno poslednjeg Nemanjića. Prizrenska katedrala bila je posvećena Bogorodici.

 

Ktitorski porteti Nemanjica, 1308-1318.

 

 

I po padu Srbije pod Turke, Saborna crkva je jedno vreme bila hrišćanska bogomolјa, o čemu svedoči zapis nepoznatog učenog muslimana koji je, na pažlјivo izabranom mestu (na fresci), urezao stih najvećeg persijskog lirika Hafiza, u kojem je izrekao da se u njegovom oku nastanila lepota viđenog: „Zenica oka moga tebi je gnezdo“ (počasti nas ulaskom, ovo je kuća tvoja). Empatiju iskazanu stihom izazvala je upravo Bogorodica Ljeviška, dragulј među dvadesetak crkava Prizrena.

 

Bogorodica Ljeviška prvi je očuvani spomenik dvorske slikarske radionice kralјa Milutina. Slikarima Mihailu i Evtihiju iz porodice Astrapa pripisuju se potpisani ovi slikarski programi, a atributivnim metodom sa sigurnošću im se pripisuju i Kralјeva crkva i Gračanica, ova potonja, kao i drugi veliki hramovi nepotpisana, možda usled većeg broja slikara koji su izveli živopis. Pripisuju im se i slikarstvo pojedinih crkava Soluna i Svete Gore, a u vezu se dovodi i drugi sloj slikarstva Sv. Apostola u Peći i drugi sloj živopisa Žiče.

 

Ljeviška je prvi spomenik u kojem se u Srbiji predstavlјaju svetitelјke. Izdvaja se, po lepoti, Sv. Varvara. Bogati, plemićki ukras glave, kao i odežda, tek su okvir za lik onostrane lepote.

 

Zapaljena u Martovskom pogromu

 

Bogorodica Eleusa sa Hristom Hraniteljem

Nakon Prvog svetskog rata pred nadležne crkvene vlasti se u više navrata postavlјalo pitanje o mogućem vraćanju statusa katedralnog hrama Bogorodici Ljeviškoj, ali do toga nije došlo čak ni nakon opsežnih restauratorskih radova koji su sprovedeni sredinm 20 veka. Pošto je arhijerejska katedra zadržana u novom sabornom hramu Svetog Đorđa, drevnoj crkvi Bogorodice Ljeviške je ostavlјen počasni status starog sabornog hrama.

 

Od dolaska NATO snaga na Kosovo i Metohiju (1999.), crkva je pod zaštitom nemačkih vojnika. I pored toga, crkva je gađana iz vatrenog oružja i zapalјena 17. marta 2004. godine od strane albanskih vandala, za vreme Martovskog pogroma.

 

Dana 13. jula 2006. Crkva Bogorodice Ljeviške je stavlјena na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, kao deo ansambla srednjovekovnih spomenika na Kosovu. Za ovu grupu spomenika se smatra da su ugroženi.

 

Turci su 1756. godine pretvorili crkvu u džamiju i debelim slojem maltera prekrili freske koje su ponovo otkrivene prilikom istraživanja i konzervatorskih radova 1950-1952.  Restauracija oštećenih fresaka počela je 2014. godine.

Izvor: N1.info, Zadužbine Nemanjića

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .