Kultura

“Mona Liza”, ipak, ne napušta Luvr: Iznošenje suviše opasno za remek delo staro 400 godina

MediaSfera

 

Pozajmljivanje čuvene Mona Lize Leonarda da Vinčija nekom muzeju tokom tri meseca koštalo bi između 30 i 35 miliona evra, saopštio je pariski muzej Luvr, prenose francuski mediji.




Premeštanje slike u drugi muzej na izložbu što podrazumeva obezbeđenje, skidanje i premeštanje zaštitnog stakla, troškove specijalnog prevoza, ambalažu i novčani gubitak za Luvr u periodu kad slika nije u tom muzeju, koštalo bi između 30 i 35 miliona evra“, navela je uprava muzeja a prenosi list Parizjen.

 

 

List je naveo da bi oprema za premeštanje remek dela koštala izuzetno skupo, navodeći kao primer troškove od tri miliona evra samo za ambalažu i dva miliona evra za specijalni prevoz. Parizjen. je dodao da bi Luvr imao gubitak od oko 13 miliona evra bez čuvene slike na izložbi.  Stručnjaci su ranije ocenili da bi premeštanje slike, kako je to predložila francuska ministarka kulture Fransoaz Nisen, suviše opasno za to remek delo slikarstva staro 400 godina jer je previše krhko i osetljivo.

 

Ministarka kulture je početkom marta rekla da “ozbiljno razmatra” mogućnost da ikona Luvra naslikana početkom 16. veka bude pozajmljena drugim institucijama za izložbe navodeći da se zalaže protiv “kulturne segregacije”.

 

 

 

Mona Liza  od 2005. godine predstavljena je u Luvru iza debelog neprobojnog stakla kao zaštita od bliceva fotoaparata. Prostorija u kojoj se nalazi slika ima kontrolisanu temperaturu i vlažnost. Uprava pariskog muzeja je u nekoliko navrata navela da bi eventualno premeštanje Mona Lize moglo nepovratno da ošteti to delo, izrađeno uljanom tehnikom na ploči od drveta topola. Vremenom se ploča iskrivila i ima pukotinu koja skoro stiže do lica Đokonde.

 

Luvr je ranije naveo da je Đokonda jedna od slika koja više ne može da bude premeštena čak ni unutar muzeja. Slika neće čak moći da bude izložena, odnosno premeštena u drugu prostoriju za veliku retrospektivu koju će muzej da organizuje 2019. za obeležavanje 500 godina od smrti renesansnog majstora Da Vinčija (1452-1519).

 

Godine 2013. Luvr je odbio zahtev Firence, grada u kojem je Da Vinči verovatno započeo svoj rad, da se slavna slika tamo izloži.

 

Krađa Mona Lise

 

Podsetimo na događaj iz 1911. kada je Mona Lizu iz Luvra ukrao Italijan Vićenco Peruđa koji je 1913. godine uhapšen u trenutku kada je neprocenjivo vrednu sliku želeo da proda jednom kolekcionaru.

 

Peruđa je sliku iz Luvra izneo sakrivenu ispod mantila. Namera mu je bila da Mona Lizu vrati „kući“, u Italiju. Krađa je izazvala veliki skandal u Parizu, a na mestu gde je izlagana Mona Liza, muzej je izlagao dela inspirisana Leonardovim remek-delom.

 

Kada je policija zaplenila ovu sliku, deo javnosti je zahtevao da ona ostane u Italiji, dok je vlada bila za povraćaj slike muzeju Luvr. Posle izlaganja u Rimu, Milanu i Firenci, Mona Liza je uz veliku pompu vraćena u Luvr. Peruđa je dobio blagu kaznu od sedam meseci zatvora, a poznata slika je ovom aferom postala još poznatija.

 

Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, kustosi Luvra su sakrili Mona Lizu, bojeći se da nacisti mogli da je prisvoje.

 

Ko je Mona Lisa

 

Još od Đorđa Vazarija, savremenika i autora biografija umetnika iz 16. veka, tvrdi se da je ovo portret Lize del Đokonde, treće supruge firentinskog trgovca svilom Frančeska del Đokonda. Takođe, tvrdi da Leonardo ovaj portret nije završio ni posle 4 godine rada, te je i danas nedovršena. Samim tim, Leonardo nije dao ovu sliku naručiocu, Frančesku del Đokondu, već ju je zadržao.

 

Vazari pominje ime Mona Liza (Mona – skraćeno od Madona, u značenju „žena“).

 

Dileme o identitetu Mona Lize su okončane 2008. kada je tim istraživača sa Univerziteta u Hajdelbergu objavio otkriće datiranih beleški na marginama knjige iz oktobra 1503. koje potvrđuju prvobitnu pretpostavku, da je Liza de Đokondo bila Leonardov model.

 

 




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .