Fenomeni

Nova MAPA SRBIJE od podataka koje ona donosi zavise VAŽNE ODLUKE

 

Srbija će uskoro dobiti mapu voćarskih kultura, koja će precizno prikazivati u kojim opštinama su najveći prinosi nekog voća, a na osnovu toga ubuduće će biti dodeljivane i državne subvencije proizvođačima.




Mape za sve opštine trebalo bi da budu gotove do 2020. godine. Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da će Srbija biti podeljena na devet makrorejona za koje će biti objavljene preporuke gde je najbolje posaditi koje voće. Poljoprivredni fakulteti u Novom Sadu, Beogradu i Čačku u saradnji sa Ministarstvom izrađuje ovu kartu plodnosti za čitavu Srbiju, a Keserović očekuje da će posao biti gotov za tri godine.

 

– To će biti preporuke na osnovu meteoroloških podataka, temperature, količine padavina, kao i nadmorske visine, te vrste zemljišta. Naravno, ne možemo mi ljudima zabraniti da nešto sade, ali možemo ih upozoriti da ne prave greške. Na primer, rizik je saditi kajsiju i breskvu na nadmorskoj visini ispod 170 metara jer mraz može lako da je uništiti, kao što se to upravo desilo u Vojvodini – rekao Keserović, koji je i tvorac ove ideje.

 

 

 

“Poljoprivrednoj azbuci” posebno se raduju malinari zapadne Srbije, smatrajući da će tako konačno doći do neophodnih subvencija koje su prethodnih godina “neopravdano” odlazile u krajeve gde “crveno zlato” ne uspeva.

 

– Kamo lepe sreće da se kartom plodnosti poljoprivrednog zemljišta država pozabavila još pre šest-sedam godina jer nam se ne bi dogodila gotovo propast sa proizvodnjom i cenom maline. Naime, Vojvodina i Mačva su uz dobre subvencije podigle ogromne zasade maline, ali njihova zemlja daje malinu dve do tri godine, a naši malinjaci su u stanju da to voće proizvode i po 15 godina. Naravno da je onda, zbog takvog „bombardovanja“ proizvodnje, moralo doći do stropoštavanja cene i kvaliteta maline i što su tradicionalni malinarski krajevi gubili tržište i prihod. To bi bilo isto kao kada bih ja zasadio 10 hektara soje i imao 10 odsto uspešnosti prinosa, a pre toga dobio stopostotnu subvenciju države – priča za „Blic“ Dejan Dobrivojević iz Valjevske Kamenice, dobitnik ovogodišnje nagrade Valjeva za poljoprivredu.

 

 

 

Taj grad, inače, među prvima je u Srbiji uradio kartu plodnosti zemljišta sa preporukama za gajenje određenih kultura i po njoj se dokazalo da malina i kupina uspevaju u ogromnom procentu.

 

– Ove sušne sezone, naravno uz sistem navodnjavanja i svu agrotehniku koju primenjujem već 15 godina, dobio sam nepunih 10 tona maline i 5.200 kilograma kupine. Jer je mapa pokazala da smo mi područje gde malina uspeva sa 60-70 odsto, a kupina sa 80 odsto. Naravno da ja neću gajiti i očekivati subvenciju za breskvu, jer to treba da dobije moj komšija u Pričeviću gde analize pokazuju da to voće može da uspe i donese prinos, ili vinova loza u Miličinici. Ali tako treba da bude u celoj državi, ako želimo opstanak poljoprivrede i ravnomeran regionalni razvoj – smatra Dobrivojević.

 

Po mapi pomoć i 100 odsto

 

Predstavnici gradske vlasti u Valjevu kažu da će subvencije deliti na osnovu mape.

 

– Tamo gde je karta potvrdila da neke voćarske sorte uspevaju mnogo bolje, oni će imati čak i do 100 odsto podsticaja, a tamo gde to nije slučaj voćari mogu biti stimulisani samo do 30 odsto. Zato nam sada predstoji upoznavanje poljoprivrednika sa preporukama iz karte plodnosti zemljišta, a više od hiljadu primeraka i brošura podelićemo u valjevskim selima – kaže pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić.

Izvor: Blic




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .