Fenomeni

Nova generacija mladih je stasala: Izazovi generacije Z

Generacija Z, odnosno post – milenijalaca, predviđa se, biće značajno drugačija od svih prethodnih.

 

Generacija Z (Generation Z, iGeneration, Post-Millennials, Plurals, the Homeland Generation) je demografska kohorta koja dolazi posle Milenijalaca. Još uvek nije utvrđen precizan datum kada Generacija Z počinje ili se završava; demografi i istraživači obično uzimaju vremenski opseg između 1996. i 2011.




Od Bejbi bumeri od genezacije Z

 

Sociolozi skupove od 15-20 uzastopnih kohorti (ljudi rođenih iste godine) dele u posebne generacije, kako bi lakše pratili promene u načinu razmišljanja ljudi koje dovode do promena u društvenom i socijalnom funkcionisanju sveta. U tom smislu, generacija Z je četvrta generacija posle Drugog svetskog rata.

 

Prva je bila Baby boomers (Bejbi bumeri) – generacija rođena posle rata, između 1946. i 1964. Izraz se odnosi na porast nataliteta nakon rata, koji zaista jeste „eksplodirao“ – recimo u Americi je 1950. populacija uvećana za preko 2 i po miliona.

 

Danas bejbi bumeri imaju uglavnom preko 60 godina, a nekada su kupovali ploče, puštali kosu, protestvovali protiv ratova, ali, kako navodi Histori chanel, osetili i „slobodnu ljubav“ jer su sredstva kontracepcije postala uobičajena i dostupna.

 

Druga je generacija X – rođeni između 1960 i 1980. Ovu generaciju ljudi ponekad nazivaju i “izgubljenom generacijom”. Poznati su kao generacija sa najmanjim procentom glasanja od bilo koje druge generacije. Karakteriše ih visok nivo skepticizma i “šta tu ima korisno za mene” stava.

 

Oni predstavljaju najedukovaniju generaciju od svih. S ovim znanjem, oni su zapravo formirali svoje porodice sa znatno većim nivoom opreza i pragmatizma u odnosu na ono što su naučili od svojih roditelja. Generaciji su pripisane preduzetničke tendencije.

 

Njihov Vudstok bio je Live Aid iz 1985. Ova generacija u mladosti je gledala rušenje Berlinskog zida, uverena u sreću liberalnog sveta, Pripadnici  X generacije bili su prvi koji su imali pristup kompjuterima u domovima i školama. Posle hedonizma prethodne generacije, ova se suočila s AIDS-om.  Ova generacija, u odnosu na prethodnu, beleži znatno veću stopu razvoda.

 

Treća su Milenijalaci ili generacija Y – grubo rečeno, to su svi ljudi koji su rođeni između 1980. i 2000. godine. To su oni ljudi koji se danas 2,5 puta brže navikavaju na nove tehnologije od ostalih. Skoro polovina njih ima preko 200 prijatelja na Fejsbuku, tvrde analitičari tržišta. To je generacija koja sada postavlja svoje zakone i menja svet.

 

Umesto Vudstoka godine njihovog formiranja obeležio je teroristički napad na SAD 11. septembra 2001, posle koga se poznati svet promenio: uz nesigurnost, sad je došla i svest o ranjivosti.

 

I tako dolazimo do aktuelne generacije Z – svi rođeni posle 2000-e godine se označavaju kao nova generacija, u slobodnom prevodu „ona koja će tek biti definisana“. O njima se malo polemisalo ali evidentno je da je to generacija koja je izgubila klasično detinjstvo, koja brže sazreva, i koja odrasta sa tabletom u rukama, i daje prednost virtuelnom druženju.

 

Odrastanje u doba recesije

 

Pripadnici generacije Z širom sveta osetili su krizu i recesiju koja je nastala 2008. godine. Oblikovali su ih i događaji na međunarodnoj sceni, u kojima nisu učestvovali ali su ih svakodnevno pratili na svojim ekranima, u realnom vremenu. Bilo da se radi o terorističkim napadima, odnosima između religija, delatnostima obaveštajnih agencija, modi, muzičkim i filmskim događajima…

 

Informisanost generacije Z je ogromna, a uticaj gotovo nesaglediv.

 

Gneracija Z je od malih nogu svesna recesije. Zato su skromniji i štedljiviji od milenijalaca. Istraživanja pokazuju da je ova generacija počela da štedi daleko ranije nego ijedna prethodna. I roditelji generacije Z su različiti. Dok je prethodna, milenijumska generacija odrastala uz parolu “činim sve da mojoj deci bude lakše”, za ovu se to ne bi reklo.

 

Informatički svet – prirodno okruženje

 

U tehnološkom smislu ovo je prva generacija koja  ne zna za drukčiji svet od informatičkog, i međusobno su povezaniji nego ijedna prethodna generacija. Kompjutori, moblni telefoni i društvene mreže njima su samorazumljivi. Klasična literatura mahom im je dosadna.

 

Milenijalci su bili pioniri interneta. Generacija Z, međutim, ni ne pamti život bez tih stavki. Na pitanje o Fejsbuku, pripadnici generaciji Z odgovaraju da je ta mreža“za starije generacije”.  Zato napuštaju Fejsbuk i prelaze na Snepčet, Vajn i Instagram.

 

Stvarni svet su zamenili digitalnim svetom. Tipičan predstavnik generacije Z praktično sve slobodno vreme provodi za ekranom, i to prvenstveno svog „pametnog telefona”. Tako, na primer, učenik četvrtog razreda srednje škole u proseku troši preko dva sata u slanju poruka preko telefona, dva sata je na internetu, sat i po igra igrice i pola sata provodi u video-ćaskanju, što čini šest sati dnevno.

 

Pored toga, pripadnike ove generacije muče veoma izražena osećanja usamlјenosti, strepnje, stida i depresivnosti. U skladu sa tim, primećeno je da je kod njih izrazito povećana depresivnost, ali i sklonost samoubistvima.

 

Uprkos velikom broju prijatelja i poznanika na društvenim mrežama, mladi su introvertiraniji, individualniji. Manje su društveno angažovani i sve više nezainteresirani za društveno-političku scenu.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .