Devetnaesta godišnjica NATO bombardovanja

Devetnaesta godišnjica NATO bombardovanja

 

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su na današnji dan pre 19 godina. Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.




Poginuo je 1.031 pripadnik Vojske i srpske policije, a teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece. Ranjena su 5.173 vojnika i policajca, a desetak osoba se i dalje vode kao nestale. Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

 

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

 

Klark je docnije u knjizi “Moderno ratovanje” napisao ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998. već i da je završeno krajem avgusta te godine.

 

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

 

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

 

Srušeni most u Novom Sadu

 

 

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

 

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

 

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

 

Nato izvršio napad i na zgradu RTS-a

 

 

U noći 23. aprila 1999. godine u dva sata i šest minuta nakon ponoći, NATO je u napadu na zgradu RTS-a usmrtio 16 radnika. To je bio prvi slučaj da je medijska kuća proglašena za legitimni vojni cilj.

 

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

 

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 “kasetnih bombi” od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

 

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije – u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

 

Posledice bombardovanja Generalštaba

 

 

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojnotehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

 

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili su pali na područje sela Kokoleč u 13.30.

 

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u Pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

 

Milica Rakić – simbol stradanja

 

Simbol stradanja u bombardovanju SRJ postala je mala Milica Rakić koja je poginula 17. aprila tokom bombardovanja Batajnice.

 

Stradala je kada je geler od rasprskavajuće bombe uleteo u kupatilo i pogodio je dok je sedela na noši.

 

Aleksinac, posledice bombardovanja

Centralna svečanost u Aleksincu

 

Devetnaesta godišnjica NATO agresije obeležena je danas polaganjem venaca na spomenobelžja  stradalima.

 

Centralna svečanost povodom godišnjice bombardovanja održaće se u Aleksincu.

 

U Aleksincu, „Srpskoj Hirošimi”, u jednom trenu kobne noći 5. aprila, samo pola sata posle jauka sirena koje su iz sna trgle stanovnike gradića, u krvavom piru agresora poginulo je dvanaestoro, a teško povređeno pedesetak građana. Pod bombama i raketama NATO-a u prah i pepeo pretvoreno je četrdesetak porodičnih kuća i 125 stanova, uništeni su Konfekcija „Morava”, „Betonjerka”, Ugostiteljsko-turističko preduzeće, autobuska stanica, kulturne i obrazovne ustanove, sportska dvorana… Sedam razornih projektila bačeno je na grad u kojem nije bilo ni vojske, ni vojnih objekata.

 

I donelo je prvu noć smrti i užasa.

 

Stradanje civila i rušenje u Aleksincu agresor je nazvao „kolateralnom štetom”. Kada su sutradan posle tog 5. aprila 1999. godine u miran i pitomi gradić stigle strane diplomate i predstavnici mirovnih i humanitarnih organizacija, uverili su se da nikakve greške nije bilo. Namerno i ciljano napadnuti su civili u gradu poznatom po svojim vrednim stanovnicima i rudarskom naselju.

Izvor: RTS, Politika