Milijarder Dejvid Rokfeler preminuo je u 101. godini. Bio američki bankar i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, prema podacima časopisa Forbs, vrednost njegove imovine je oko tri milijarde dolara. Imao je ogroman uticaj u svetu i deo je poslednje generacije koja je koncentrisala novac i moć samo u najužem krugu porodice.
„Američki kapitalizam je doneo više koristi ljudima nego bilo koji sistem u bilo kom delu sveta u bilo kom trenutku u našoj istoriji. Problem je pobrinuti se da se taj sistem sprovodi najefikasnije i najpoštenije moguće„, govorio je Rokfeler, prenosi AP.
Rođen je u Njujorku i namlađi je od šest sinova Džona Rokfelera juniora, sina Džona D. Rokfelera seniora, osnivača naftne kompanije Standard Oil-a. Nakon smrti svoje braće i sestara je postao „čuvar“ bogatstva i čovek koji je upravljao jednom od najvećih poslovnih, ali i filantropskih imperija na planeti. Tokom života je Dejvid Rokefeler uspeo je da ostvari uticaj dostojan nasleđa jedne od najmoćnijih kapitalističkih dinastija u istoriji.
Jedna od najpopularnijih teorija zavere je da je oborio rekord kao osoba koja je najviše puta imala transplataciju srca. Govorilo se da je imao čak sedam transplatacija i da je poslednju obavio prošle godine. Međutim, ne postoji nijedan dokaz da je bilo koji pacijent ikad imao toliko transplatacija srca. U medijima se često šalio kako bi voleo da živi čak 200 godina.
Kompanija „Standard Oil“ u centar pažnje došla je zbog protivzakonitog stvaranja monopola 1911. godine, kada je odlukom vlasti SAD bila prisilno razdeljena na 34 kompanije. Dejvid Rokfeler je veoma često ulagao novac tamo gde je bio i interes Stejt departmenta. Još pre više od 40 godina nije krio veliiku želju da postane ministar inostranih poslova Sjedinjenih Država.
Imao je ogroman uticaj u svetu i deo je poslednje generacije koja je koncentrisala novac i moć samo u najužem krugu porodice. Kako prenosi AP, sastao se sa više od 200 šefova država u više od 100 zemalja sveta tokom karijere, a često je dočekivan kao i da je sam najviši državni zvaničnik. Oženio se Margaret Megrat 1940. godine i iza sebe je ostavio šestoro dece. Supruga mu je preminula 1996. godine.
Obaveštajac, kapetan, filantrop…
Detinjstvo je proveo u miljeu obeleženom neizmernim luksuzom – devetospratna kuća Rokfelerovih bila je najskuplje i najluksuznije zdanje u Njujorku, a porodica je posedovala još nekoliko dvoraca.
Diplomirao je 1936. godine na univerzitetu Harvard, nakon čega počinje da radi u porodičnoj banci u Londonu i pohađa postdiplomske studije na jednako uglednoj London School of Economics – koja u to vreme prima od Rokefelerovih tako značajnu finansijsku potporu da LSE dobija nadimak „Rockefeller Baby“.
Doktorat iz područja ekonomske nauke stiče 1940. godine na univerzitetu u Čikagu, ustanovi koju je 1890. godine osnovao njegov otac Džon D. Rokefeler. Godine 1940. godine radi u gradskoj upravi Njujorka, uz slavnog gradonačelnika Fjorela La Gardiju: službeno je radio kao pripravnik, ali mu je dodeljen kabinet koji je inače koristio zamenik gradonačelnika.
Tokom II svetskog rata služio je u vojnoj obaveštajnoj službi, na poslovima vezanima za ekonomsku špijunažu; kraj rata je dočekao sa činom kapetana. Od 1946. do 1981. godine bio je glavni izvršni direktor u „Chase Manhattan Bank“ (danas JP Morgan and Chase Bank), vodećoj svetskoj banci i uporištu dinastije Rokefeler iz vremena Standard Oil-a.
Dejvid Rokefeler je 1954. godine pokrenuo Bilderberg grupu, a 1973. godine osnovao je Trilateralnu komisiju. Uticaj tih udruženja na svetska kretanja je velik, ali ne do kraja prepoznatljiv. Među mnogim filantropskim aktivnostima Dejvida Rokefelera je i „David Rockefeller Center for Latin American Studies“, koji deluje u okrilju univerziteta Harvard (s kancelarijama u Latinskoj Americi). Ovaj Centar osnovan 1994. godine nastoji da osigura multidisciplinarni uvid u stvarne društvene i ekonomske procese u Latinskoj Americi, i poveže naučnike i studente iz SAD s onima u Latinskoj Americi.
Nakon poslovne karijere, trudio se da održi moć porodice i bavio se dobrotvornim radom, zbog kog je dobio i najveće američko priznanje za civile – Predsednički orden slobode 1998. godine. Njegova porodica je saopštila da je Dejvid Rokfeler donirao više od dve milijarde dolara raznim institucijama – od Rokfeler Univerziteta, preko Harvarda, do niza muzeja.
Dodaj komentar