Duhovnost

Gardijan: Mladi u Evropi nisu religiozni, “Hrišćanstvo je stvar prošlosti”

 

Većina mladih u 12 zemalja Evrope nije religiozna i retko ide u crkvu, što je dokaz trenda postepenog skretanja ka posthrišćanskom društvu, rezultat je istraživanja koje je danas objavio britanski Gardijan.




Istraživanje sprovredeno na mladima od 16 do 29 godina u 21 evropskoj zemlji pokazalo je da je najmanje religiozna Češka gde je 91 odsto ispitanika iz te starosne grupe reklo da nema nikakvu versku pripadnost. Na spisku zemalja u kojima većina mladih nije religiozna posle Češke slede Švedska, Danska, Estonija, Holandija, Norveška, Francuska, Španija, Britanija, Belgija, Mađarska i Finska.

 

U većini ovih zemalja s izuzetkom Holandije manje od deset odsto mladih ide u crkvu makar jednom nedeljno. U Češkoj je 70 odsto ispitanika odgovorilo da nikada ne idu u crkvu, a u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Belgiji, Španiji i Holandiji taj procenat je između 55 i 60 odsto.

 

Istraživanje je pokazalo da je u Sloveniji nereligiozan otprilike svaki drugi mladi stanovnik (48 odsto), u Rusiji 46 odsto, u Nemačkoj 43 odsto ispitanika, ali ni u tim zemljama mladi ne idu često u crkvu – jednom nedeljno to čini manje od 25 odsto.

 

Najreligiozniji su se pokazali mladi Poljaci gde je 17 odsto ispitanika reklo da ne pripada ni jednoj veri, a potom u Irskoj gde je taj procenat 31, i Austriji gde je nereligizno 34 odsto mladih. U Poljskoj bar jednom nedeljno u crkvu ide polovina mladih, a u Irskoj oko trećine (31 odsto).

 

Rezultati su objavljeni u izveštaju “Evropska omladina i religija” čiji je autor Stiven Bulivant (Stephen Bullivant), profesor teologije i sociologije religije na londonskom katoličkom univerzitetu Sent Meri i zasnivaju se na podacima iz Evropskog socijalnog istraživanja sprovedenog od 2014. do 2016, piše Gardijan.Komentarišući rezultate autor je ocenio da je “religija na umoru” i da se “uz neke časne izuzetke sve više mladih ne identifikuje s religijom niti je praktikuje” što će “u budućnosti verovatno biti i izraženije”.

 

“Hrišćanstvo kao zadato, kao norma, stvar je prošlosti i to verovatno zauvek. Ili barem za idućih sto godina”, rekao je Bulivant. On je ukazao i da među državama postoje velike razlike i da ponekad, čak i kada su sličnog kulturnog nasleđa i istorije imaju veoma različite verske profile navodeći kao primer da su dve među najreligioznijima – Poljska i Letonija i dve među najnereligioznijima – Češka i Estonija postkomunističke zemlje.

 

Po Bulivantu, mnogi mladi Evropljani su kršteni kao deca ali posle više nisu ulazili u crkvu. “Kulturološki verski identitet sve manje se prenosi s roditelja na decu. Kao da se odmah s njih ispere… Za 20 ili 30 godina crkvene zajednice će biti manje, ali će im vernici zato biti mnogo više posvećeni i odaniji”, zaključio je.

Izvor: B92/net




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .