Istorija

Komandant Dahaua Johan Adler spasio živote vladici Nikolaju i patrijarhu Gavrilu

 

Foto: Wikipedia

 

Zbog otvorenog stava protiv sila Osovine, odmah posle okupacije naše zemlje, među prvima su uhapšeni tadašnji poglavar SPC patrijarh Gavrilo Dožić i vladika Nikolaj Velimirović – dva najznamenitija Srbina toga vremena. Zapravo, patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj su autori demonstracija 27. marta 1941, što je Tito prisvojio s balkona Narodnog pozorišta 1945. godine. Postoji tonski snimak obraćanja na radiju patrijarha Gavrila u sedam sati ujutru 27. marta, u kom poziva narodi da ustane protiv Trojnog pakta.




Patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj su kao autori 27. marta označeni kao krivci, tako da su odmah uhapšeni  i preko internacije   u manastirima Rakovica i Vojlovica 14. spetembra 1941. stigli u Dahau. Ostali su u internaciji čak godinu i po po završetku rata.

 

Vladika Nikolaj Velimirović

Patrijarh Gavrilo vratio se u zemlju 1946. Upokojio se 1950, ali falsifikatori istorije ni posle smrti nisu ga ostavljali na miru. U okviru stalne postavke Memorijalnog kompleksa Koncentracionog logora Dahau – patrijarh Gavrilo opisan je kao srpski „monarhista i nacionalista koji je održavao bliske veze sa srpskim fašistima“.

 

Ako bismo prihvatili ovu istorijsku podvalu, onda bi patrijarh Gavrilo Dožić bio jedini „fašista“ koji je tamnovao u fašističkom logoru.

 

Javnosti je gotovo nepoznato koje su to čudesne okolnosti spasile živote u zloglasnom logoru Dahau – vladiki Nikolaju i patrijarhu Gavrilu.

 

Iako su ponižavani i zlostavljani ostali su živi zahvaljujući komandantu logora Dahau Johanu Adleru.

 

Vladika Nikolaj Velimirović proveo je sa Adlerom u internatu u Bernu 1908. godine dva meseca u istoj sobi. Tada je Adler spremao doktorat iz istorije a Nikolaj iz teologije. Nikolajeva doktorska tema bila je Vera u Hristovo vaskrsenje, kao osnovna dogma apostolske crkve a Adlerova Sveti Franja Asiški, osnivač prosjačkog monaškog reda Franjevaca.

 

patrijarh Gavrilo Dožić

U zloglasnom logoru Adler je iznudio istragu i saslušavanje vladike Nikolaja i patrijarha Gavrila pred esesovcima, ispitivao ih je sedam uzastopnih dana, kako bi dobio na vremenu, i spasio im živote. Na kraju je proglasio da nemaju krivice, jer je bio svestan da ih Hitler vodi u „zemlju nedođiju“.

 

„Šta je Adleru vredeo doktorat kada je njime postao komandant Dahaua, to je strašan ljudski pad“, govorio je patrijarh Gavrilo i dodao da je Dahau bio hotel u odnosu na logor Cegled u kome je bio zatočen u Prvom svetskom ratu.

 

Posle pada Nemačke i zatvaranja logora Dahau, vladika Nikolaj Velimirović i patrijarh Gavrilo Dožić smešteni su u Kicbil, u kuću kuvara iz Dahaua – Vilhelma Krauta. Adler im je spasio glavu, a Vilhelm pomogao da prežive.

 

U Vilhelmovoj kući u Kicbilu vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo proslavili su 8. novembra 1946. godine Mitrovdan. Toga dana Vilhelm je zamolio Nikolaja da mu bude kum a patrijarha Gavrila da ga krsti i tako pređe u pravoslavlje.

 

Kroz suze su se rastali sutradan. Bio je to poslednji susret dva prijatelja.

 

Patrijarh Gavrilo se vratio u svoju zemlju i odmah otišao pod Ostrog, tamo gde su ga Nemci na početku rata zarobili, da nađe ispod kivota Svetog Vasilija, gde je pre odlaska u ropstvo ostavio panagiju i naprsni krst – svoja znamenja.

 

Vladika Nikolaj Velimirović otišao je u emigraciju. U ruskom manastiru Sv. Tihona u Saut Kananu, u Pensilvaniji upokojio se 18. marta 1956. godine. Njegove mošti su prenete iz Libertivila u manastir Lelić, koji je njegova zadužbina, 12. maja 1991. godine. Na prolećnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u maju 2003. kanonizovan je za svetitelja.

 

Drama „Mitrovdan“

 

O ovom istinitom događaju beogradski reditelj Bratislav Petković napisao je dramu Mitrovdan koja se igra u Madlenianumu. Dramu baziranu na istorijskim činjenicama režira autor teksta, Bratislav Petković, a na sceni će publika moći da gleda trojicu izvrsnih glumaca: Nebojšu Ljubišića, Laka Nikolića i Božidara Stošića. Autor scenografije je Vladimir Ćirić, a kostima Tijana Sićević.

Izvor: RTS

 

Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .