Dok se ne promeni zakon Srbija pomera kazaljke

Foto: Pixabay

Letnje računanje vremena počinje 25. marta, kada časovnike treba pomeriti za jedan sat unapred. Ministarstvo privrede je saopštilo da, na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u 2018. godini počinje 25. marta u 2 sata posle ponoći. Tako će se, pomeranjem za jedan čas unapred, vreme u 2 sata računati kao 3 sata.

Svakog poslednjeg vikenda u martu se pomera sat i prelazi na letnje računanje vremena, da bi se potom poslednjeg vikenda oktobra vratilo na zimsko računanje.

Kada je pro­šlog me­se­ca Evrop­ski par­la­ment do­neo re­zo­lu­ci­ju ko­jom se pred­la­že od­u­sta­ja­nje od re­ži­ma let­njeg i zim­skog ra­ču­na­nja vre­me­na, jav­nost u Sr­bi­ji oče­ki­va­la je da će i kod nas ne­ko po­kre­nu­ti slič­nu ini­ci­ja­ti­vu, ali Mi­ni­star­stvo pri­vre­de od­ba­ci­lo je ta­kvu mo­guć­nost.

„Ta­ko će se, po­me­ra­njem za je­dan čas una­pred, vre­me u dva sa­ta ra­ču­na­ti kao tri sa­ta”, na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju. Za­kon o ra­ču­na­nju vre­me­na ob­ja­vlјen je u „Slu­žbe­nom li­stu SCG” 2006. go­di­ne i pri­me­nju­je se, ka­ko kažu u Re­pu­blič­kom se­kre­ta­ri­ja­tu za za­ko­no­dav­stvo, sve dok Na­rod­na skup­šti­na ne od­lu­či druk­či­je, piše Politika. 

Istorija letnjeg računanja vremena nam otkriva zašto se stanovnici nekih država bude ranije.

„Rano sam se probudio i iznenadio što je Sunce izašlo mnogo pre nego što je uobičajeno„, zabeležio je u šalјivom tekstu 1784. godine američki političar Bendžamin Frenklin. On je čak i „predložio“ da se topovskom palјbom na trgovima u zoru bude građani u njihovu sopstvenu korist. Iako pismo nije imalo ozbilјan ton, ono što je jedan od tvoraca američke Deklaracije nezavisnosti sugerisao ostalo je zapamćeno u istoriji letnjeg računanja vremena, a, iako bez topovske palјbe, ritam života je počeo leti da se menja.

Za rano ustajanje zalagao se i Britanac Vilijam Vilit (1856–1915), graditelј i lјubitelј golfa i boravka u prirodi.

„Jedno letnje jutro 1905, dok je uživao u jutarnjem jahanju pred doručak, shvatio je da jako malo lјudi uživa u, kako je smatrao, najlepšem delu letnjeg dana i tako je dobio ideju da bi pomeranje kazalјke sata unapred omogućilo svima da uživaju u sjajnim i prelepim jutrima. Sem toga, večernje šetnje (i ostali poslovi) vršile bi se zadana“, navodi se u tekstu „Kratka istorija Letnjeg računanja vremena“ na portalu Astronomija.

Godinu dana posle Vilitove smrti, usred Prvog svetskog rata, njegova ideja je realizovana.

Glavni razlog bila je ušteda energetskih resursa, kako bi mogli da se koriste za potrebe ratovanja. U Evropi taj potez prva je povukla Nemačka 30. aprila, a mesec dana kasnije Velika Britanija i mnoge druge zemlјe. Naredne, 1917. godine, i Rusija je pomerila kazalјke, a SAD 1918.

Farmerski lobi je ubrzo posle rata izdejstvovao da se ukine letnje računanje vremena u SAD, a predsednik Vudro Vilson je poručio da se zemlјa posle „ratnog“ ponovo vraća „božjem vremenu“.

Drugi svetski rat ponovo je „ubrzao“ vreme i u SAD – svega 40 dana nakon bombardovanja Perl Harbora Amerikanci su uveli celogodišnje letnje vreme. A onda je nastao haos jer je svaka lokalna samouprava samostalno odlučivala o tom pitanju.

U Rusiji posle rata nisu zaživele promene, sve do 1981. godine. Taj običaj je, ipak, trajao samo 30 godina, jer je 2011. Rusija prestala da koristi sezonsko vreme, i to na osno­vu iz­ve­šta­ja Ru­ske aka­de­mi­je me­di­cin­skih na­u­ka, ko­ji je uka­zao na po­rast bro­ja sr­ča­nih uda­ra, pa i uče­sta­li­ja sa­mo­u­bi­stva.

U Zapadnoj Evropi sedamdesetih godina postalo je uobičajeno da se prelazi na letnje računanje vremena, a 1996. proširilo se na celu EU, koja je 2002. uvela i preciznu proceduru.

Ini­ci­ja­ti­va Evrop­skog par­la­men­ta o od­u­sta­ja­nju od re­ži­ma pro­me­ne vre­me­na usle­di­la je na­kon što je ana­li­zom utvr­đe­no da po­me­ra­nje ka­zalj­ki za je­dan sat ne­ga­tiv­no uti­če na zdra­vlje, op­šte sta­nje ljud­skog or­ga­ni­zma i bez­bed­nost u sa­o­bra­ća­ju. Ne­ke ze­mlje, ima­ju­ći u vi­du ove ana­li­ze, još ra­ni­je su do­ne­le od­lu­ku o uki­da­nju pro­me­ne vre­me­na.

Osim negativnog uticaja na lјudski bioritam, pomeranje kazalјki na satu, ističu evroposlanici, dovodi i do većeg broja saobraćajnih nesreća, više poremećaja u porodicama, kao i pada produktivnosti na radnom mestu. Iako je jedan od osnovnih cilјeva pomeranja kazalјki bio ušteda energije, taj cilј, pokazala su istraživanja, nikada nije ispunjen.

Astronomija, inače, prepoznaje jedino zonsko vreme, dok su sva ukazna vremena, stalna ili sezonska, stvar politike.

Preuranjeni bombaški napad

U septembru 1999. Zapadna obala je još bila na letnjem računanju vremena, dok je Izrael pomerio časovnike za jedan sat unazad.

Teroristi sa Zapadne obale su pripremili tempirane bombe i prokrijumčarili ih u Izrael. Međutim, pošto nisu znali za promenu vremena, bombe su eksplodirale sat pre nego što su planirali, dok su ih još postavlјali.

Poginula su trojica terorista koji su planirali da ubiju 2.000 lјudi.