Foto: Pixabay, Wikipedia
Na današnji dan 1792. Švedski kralj Gustav III smrtno ranjen tokom maskenbala u operi „Rojal“ u Stokholmu. Preminuo 29. marta. Taj atentat bio inspiracija Verdiju za operu „Bal pod maskama„, koja spada među najpopularnije Verdijeve opere. Uspehu ove opere, pored izuzetnog spoja različitih operskih tipova koje je Verdi majstorski sproveo, doprinelo je neobično muzičko bogatstvo likova i emotivnih stanja. Rikardo, koji je antiheroj u herojskoj ulozi se lako kreće između sveta francuske opere komik i italijanske melodrame, povezujući ove disparatne elemente u jednu živu i uzbudljivu celinu.
Kada je 1857. Verdi prihvatio da za Teatar San Karlo u Napulju napiše novu operu njegova popularnost je na vrhuncu. Posle Nabuka, Rigoleta, Trubadura, on je u domovini i Evropi slavljen kao najpoznatiji operski kompozitor u svog doba. Posle nekoliko meseci razmišljanja odlučuje se za opersku obradu ubistva švedskog kralja Gustava III, 16. marta 1792. godine na maskenbalu u Stokholmskoj operi. Poznati pozorišni pisac Skrib je napisao dramu Gustav III, koju su za operski libreto već bili upotrebili kompozitori Ober i Merkadante. Verdi smatra da je libreto Skriba grandiozan, dobar i lep. Pisac i advokat Antonio Soma se prihvata rada na poboljšanju libreta. Verdi najaktivnije učestvuje u ovom dorađivanju i stalno traži izmene, poboljšanja, podstičući Somu da ne štedi „osvedočen poetski žar“.
Ne može, ne može….
Maestro koji poštuje sebe i svoju umetnost ne može pristati na takvo obeščašćenje. Mnogi ugledni građani Napulja ustaju u odbranu Verdija, među njima čak i brat vladara, grof od Sirakuze, tako da je kralj prinuđen da lično interveniše i Verdi biva oslobođen obaveza prema Teatru „San Karlo.“
Viva Verdi
Jedan od razloga je i želja vlasti da se izbegnu događaji kao sa premijere „Nabuka” kada je libreto prepun patriotskih osećanja uzbudio javnost u toku borbi za oslobođenje Italije, poznatih kao Risorđimento (Rissorgimento). „Hor Jevreja“ je i pre premijere postao svojevrsna himana italijanskog pokreta za ujedinjenje.
I Verdiju je bilo, kao i današnjem gledaocu, naravno jasno da u puritanskoj Novoj Engleskoj nikada nije bilo ljudi i situacija iz libreta, već da se radi o evropskim dvorovima krajem osamnaestog veka. To je shvatila i publika na premijeri 17. februara 1859. godine i kliče “Viva Verdi”. Ovaj poklič bio je početak buđenja italijanske nacije. Početna slova njegovog prezimena bila su akonim koji je italijane asocirao na Vitoria Emanuela II, kralja Sardinije, koji je, prvi put od 6. veka, 1861. konačno preuzeo vlast nad ujedinjenom Italijaom: “Vittorio Emanuele Re d’Italia“.
Bal pod maskama brzo osvaja sve operske scene sveta. U Parizu se radnja prebacuje u Napulj, na drugim scenama u druga područja sveta. U moderno vreme uobičajenije je da se Bal pod maskama izvodi sa originalnim likovima, uz nužne manje izmene u libretu (kao što je u Renatovoj ariji, gde se tekst „…cara la mia patria…” (draga moja otadžbino) menja u „…cara la mia Svezia…” (draga moja Švedsko).
Dodaj komentar