Fenomeni

Istorija marketinga: Kako su reklame menjale svet

 

Reklame su postale sastavni deo svakodnevice savremenog čoveka. Zamišljene su kao kratki igrani filmovi, sa određenom pričom, dinamikom i trajanjem od nekoliko sekundi. Vremenom se tehnička strana ove forme advertajzinga prilično izbrusila, a broj gledalaca drastično je povećan, pa zato danas reklame na televiziji koštaju neuopredivo više nego prvs emitovana reklama.




Pojedine reklame su presudno uticale na način na koji međusobno komuniciramo. Zahvaljujući njima, idemo na pauze za kafu, biramo odeću koju nosimo na posao, gledamo video snimke na internetu.

 

 

U zemlji u kojoj se sve, pa i reklame, deli na muško – žensku priču zapaža se da se našim ženama najviše serviraju reklame higijenskih uložaka, deterdženata, sredstava za pranje sudova, sanitarija…, a tek potom one koje prezentuju šminku. O parfemima i brendiranom nakitu nema ni govora. Muškarci su čini se bolje prošli. Njihova intima nije narušena u reklama kojima se ubeđuju da se opredele za cigarete, dezodoranse, lepe satove…

 

 

Holivudske zvezde u reklamama

 

 

U  svetu je uobičajeno da se za reklame angažuju velika glumačka imena. Tamo rekalme snimaju zaista najveći i najpoznatiji glumci, i naravno da za to uzimaju ogromne pare. Kod nas su dugo postojale predrasude kod poznatih glumaca treba ili ne snimati reklame.

 

 

Reklamu premijerno prikazanu na Superbolu, u februaru ove godine, u kojoj igraju svetski poznati glumci videlo preko 110 miliona ljudi, a na društvenim mrežama čak 412 miliona. Naime, Turistička organizacija Australije potpisala je  ugovor sa NBC vredan 18 miliona, koji uključuje emitovanje na Superbolu, ali i mnoge druge reklamne mogućnosti. Deluje kao trejler za film, pa su mnogi pomislili da se radi o nastavku popularnog filma “Krokodil Dendi”. Uloge u reklami tumače Margo Robi, Pol Hogan, Rasel Krou, Hju Džekemen, Kris Hemsvort…. Strani mediji pišu da su Margo Robi i Rasel Krou dobili samo 20 hiljada dolara za snimanje ove reklame, dok je ceo budžet iznosio čak 38 miliona dolara.

 

Ovako je počelo

 

Izlaganje robe na pijacama u antičko doba predstavljalo je prvobitni oblik reklame. Prve pronađene tablice sa komercijalnim reklamama potiču iz ruševina Pompeje. Na srednjovekovnim pijacama putujući trgovci su vikanjem reklamirali svoje proizvode i usluge. Reklamiranje se ograničavalo na mesto gde je vršena prodaja ili trgovina, to jest na tržnicu ili radnju.

 

Sa industrijskom revolucijom, oko 1850, došlo je do odvajanja reklamiranja od mesta gde se vrši promet robe. Masovna proizvodnja je na tržište iznosila proizvode koji su, pored svoje osnovne upotrebne vrednosti, kod korisnika izazivali i emocionalne efekte. Prva luksuzna dobra su postala dostupna širim masama.

Fasada zgrade pokrivena reklamnim ekranima (trg Pikadili u Londonu 2006)

Prvi reklami slogan

 

U drugoj polovini 19. i početkom 20. veka narod je sve više postajao masa potrošača koja kupovinom iskazuje svoj društveni status. Time je porastao društveni značaj potrošačkih dobara. Pojavile su se robne marke. Dvadesetih godina dvadesetog veka veliki zastakljeni izlozi prodavnica i zidne reklame izmenile su fizionomiju velikih gradova. Slogan „Slika govori više od hiljadu reči“ potiče iz ovog vremena. Napredak elektrifikacije omogućio je pojavu prvih svetlosnih reklama.

 

Pojavom supermarketa pedesetih i šezdesetih godina došlo je do porasta značaja reklamiranja. Proizvod je morao da se na naki način izdvoji u odnosu na konkurenciju. Reklamiranjem je privlačena pažnja kupaca.

 

Prvi spam u istoriji

 

Davne 1864. godine marketing svakako nije bio novina, isto kao što to nije bio ni telegraf. Ali, spajanje ove dve stvari i te kako je bilo nešto novo. Upravo ove godine telegraf je prvi put korišćen u svrhe slanja netraženih ponuda, nudeći bogatijim Amerikancima prilike za ulaganja koje se ne mogu propustiti, a koje su ipak u velikoj meri nervirale primaoce ovih poruka. Danas su nam poznate kao spam.

Iako metoda “šalji ljudima svoje ponude do besvesti i nasumično” sigurno nije najmudrija marketinška strategija, od nje se ni danas ne odustaje, a razvoj tehnologije učinio ju je nikad lakšom za sprovođenje od strane onih koji je i dalje zagovaraju.

 

Merenje dometa kampanje

 

Mnogi časopisi su 1914. godine počeli da nude prostor za oglašavanje, obećavajući pritom odličan obuhvat ciljne grupe a da za to nisu imali nikakvo pokriće. Tako je i osnovano udruženje “Audit Bureau of Circulations”, čija misija je bila potvrđivanje cifara koje su časopisi nudili kao obećanje svojim oglašivačima. Danas je ovo udruženje poznato kao “Alliance of Audited Media” i u najvećoj meri je posvećeno digitalnim medijima.

 

Istovremeno, merenje dometa određenih kampanja i medija putem kojih se sprovode postalo je nauka za sebe. Iako se tehnologija u međuvremenu razvila, suština je ostala ista: bez obzira na medij, najveća snaga oglašavačke industrije uvek će biti direktno zavisna od toga u kojoj meri se mogu pouzdati u procenjene brojke, a za savršenim alatom koji bi minimizirao neizvesnost još uvek se traga.

 

Reklama u dobu radija i televizije

 

Ranih 1920-ih pojavile su se prve radio stanice. Njima su opremu dali proizvođači telekomunikacione opreme koji su time težili da povećaju prodaju radioaparata. Radijske programe su sponzorisale kompanije, a zauzvrat su one pominjane u radijskom programu. Uskoro su radio stanice shvatile da je ekonomski isplativije da prodaju kratke segmente u svojim programima koje bi kupci-kompanije popunjavali komercijalnim porukama. Ta praksa se proširila na televiziju kasnih 1940-ih.

 

Prva televizijska reklama emitovana je 1. jula 1941. godine na kanalu NBC u SAD. Nju je platio Bulova, brend koji prodaje satove i nakit. Reklama je emitovana tokom bejzbol utakmice Brooklyn Dodgersa i Philadelphia Philliesa. Njena cena iznosila je celih devet dolara.

 

AdWords

 

Google nije prvi pretraživač ikada, niti je prvi pretraživač koji je nudio prodaju oglasnog prostora. Ali, 2000. godine upravo Google je promenio način na koji se poima oglašavanje putem internet pretraživača, uvođenjem AdWords servisa. Program je najpre bio dostupan za samo 350 kupaca, ali danas je sasvim jasno da je Google na ovom polju apsolutni vladar.

 

Prvi korisnici AdWords servisa bile su medijske agencije, ali danas su sve granice koje su nekada važile pomerene. Google je postavio temelje oglašavanju kakvo danas nude društvene mreže poput Facebooka i Twittera, a osnovna prednost svake od ovih platformi je što je dostupna svima, uz malo truda i nešto novca na platnoj kartici.

Izvor: Wikipedia, Moja firma

 




Kategorije