Magazin

Nauka kroz priče: Kako je vuk postao pas

 

Deset vukova, 10 pasa kućnih ljubimaca i 10 pasa iz prihvatilišta različitih rasa i mešavina, stavljeni su na test. Trebalo je da otvore kutiju, za šta je potrebno nešto upornosti, da bi u njoj pronašli poslasticu koja je nagrada za uspeh.




Test koji je ovim životinjama postavila Monik Udel, profesorka sa Državnog univerziteta Oregon, rešilo je 8 od 10 vukova, i samo 1 od 20 pasa. Ostali psi su tražili uputstvo i pomoć od ljudi. Ovakva zapažanja navela su istraživače da se zapitaju da li je, pripitomljavajući vuka, čovek stvorio lenje i manje pametne, servilne zveri? Kako je uopšte nastalo prijateljstvo i zavisništvo čoveka i psa?

 

Doskorašnja istraživanja naučnika sugerisala su da su vuka pripitomili prvi poljoprivrednici koji su u to vreme imali stalne naseobine. Pretpostavljalo se da su vukove u naseobine privlačili ostaci hrane. Međutim, izgleda da je istorija ovog prijateljstva mnogo starija.

 

Naime, pre četiri godine, grupa genetičara i paleontologa predvođena Olafom Talmanom sa Univerziteta Turku u Finskoj, analizirala je genome sadašnjih pasa i vukova, kao i 18 fosila pasa starih između 1000 i 36.000 godina. Istraživanje je pokazalo da psi potiču od centralnoevropske populacije vukova koji su u međuvremenu izumrli. U radu o pripitomljavanju vukova, objavljenom u časopisu “Science”, oni navode da je domestifikacija u Aziji počela pre oko 15.000 godina, a da su najstariji fosili, od pre više od 30.000 godina, pronađeni u Evropi i Sibiru. To je mnogo ranije nego što smo mislili.

 

Ako je njihov zaključak ispravan, čovek je vuka pripitomio mnogo pre što je počeo da gaji stoku ili uzgaja žitarice, u vreme kada je lutao zemljom, skupljao plodove i lovio. Moguće je da su vukovi isprva sledili grupe ljudi koji su za sobom ostavljali kosti životinja. Za ljude je to bilo korisno jer im druge zveri, u strahu od vukova, nisu prilazile. Tako su dve vrste iz koristi sklopile prijateljstvo.

 

Vuk je svakako prva životinja koju je čovek pripitomio. On im je pomagao u lovu – čovek je jeo meso, a vuk kosti. A zatim su i čuvale čovekova skloništa i uzbunjivale u slučaju nadolazeće opasnosti.

Izvor:Danas/Nauka kroz priče




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .