Magazin

Jedan recept, jedna priča: Karađorđeva šnicla

 

Karađorđeva šnicla je jedan od najpoznatijih specijaliteta srpske kuhinje. Sastoji se iz prženog rolovanog tećeg ili svinjskog mesa punjenog kajmakom, prethodno uvaljanog u izmućena jaja i prezle. Obično se servira sa tartar sosom, limunom, barenom boranijom i pomfritom.




Šnicla je nastala sasvim slučajno kada je jedna gošća restorana “Golf” daleke 1959. godine tražila čuveni Kijevski kotlet za koji kuvar Milovan Mića Stojanović nije sve potrebne sastojke za pripremu, a nije želeo da naruši ugled restorana. Odlučio je da promeni jelo i time promenio gastronomsku istoriju. Uzeo je komad teleće šnicle, u nju stavio kajmak, urolao i ukrasio u obliku ordena Karađorđeva zvezda. Sam je poslužio gošći kao novi specijalitet kuće, a kada ga je pitala kako se zove jelo, odmah mu je sinuo prikladan naziv –  Karađorđeva šnicla. Kasnije je Stojanović saznao da je misteriozna gošća bila Tamara Broz, Titova snaja i spikerka “Radio Beograda”.

 

Iako je Karađorđeva šnicla najpoznatije jelo ovog kuvara, on je osmislio i njeguški stek, smederevsko đule, medaljone mumalo, kaluđerske sarme…

 

Uz originalnu Karađorđevu šniclu, kao prilog se služi tartar sos od majoneza i kiselih krastavčića, bareni krompir, boranija i kolut limuna koji simboliše Krađorđev orden (zvezdu).

 

Trebalo bi poštovati i pravila u vezi sa serviranjem i dekorisanjem ovog jela. To znači da se šnicla služi na ovalu, na nju se stavi kolut limuna koji simboliše Karađorđevu zvezdu (orden), a majonez se stavlјa tako da predstavlјa lentu ordena.

 

Nažalost, danas se teško može naći sa originalnim prilogom. Pečeni krompir je zamenio bareni, a boranija se u većini slučajeva više ne služi u ovoj kombinacji, dok je tartar sos obavezan.

 

U čemu je tajna tolike popularnosti Karađorđeve šnicle otkriva Mića Stojanović:

 

“Ona ima specifičan ukus zbog toga što se prilikom termičke obrade oslobađa kalcijum iz kajmaka koji prodire u meso i čini ga ukusnijim. Takođe, pokorica, koja je panirana, ublažava jačinu mesa i kajmaka”.

 

Uz Karađorđevu šniclu najbolje je služiti hladno belo vino.

 

Ima nekoliko varijacija u pripremi Karađorđeve šnicle. Uglavnom se svinjsko ili pileće meso roluje sa kajmakom, kačkavaljem i šunkom. Zatim se rolovana šnicla uvalja u brašno, prelije umućenim jajima i nakon toga se pospe prezlama. Prži se u dubljoj posudi ili fritezi, i nakon otprilike dvadeset minuta spremna je za serviranje. Od kreativnosti i ukusa zavisi kako će se dekorisati i poslužiti.

 

Karaorđeva šnicla

 

Potrebno je:

 

4 svinjske ili teleće šnicle (od buta), 200 g kajmaka, 2 jaja, brašno, prezle, so, ulje za prženje

 

Priprema: 

 

Šnicle izlupajte tučkom za meso, malo posolite, pa na svaku stavite četvrtinu pripremljene količine kajmaka. Zavijte u rolnu i pričvrstite čačkalicama.

 

Rolne uvaljate u brašno, pa u umućena jaja, pa u prezle i pržite na srednjoj temperaturi dok ne porumene sa svih strana. Služite uz krompir baren u slanoj vodi i svežu salatu.

 

Tartar sos

 

Potrebno je:

 

4 kisela krastavca, 2 čena belog luka, 1 čaša kisele pavlake, 150 g majoneza, 1 kašika senfa, peršunov list

 

Priprema:

 

Što sitnije izrendati krastavce, dobro ocediti od soka i dodati sitno iseckan beli luk. Izmešati i dodati pavlaku, majonez, senf i malo sitno iseckanog lista peršuna.

 

Sve dobro izmešati i servirati hladno kao prilog.

 

Ukoliko se pravi manja ili veća količina najvažnije je da na jediničnu količinu pavlake ide pola količine majoneza. Ko ne voli može da izbaci beli luk.



Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .