Istorija

Sima Lozanić – prvi rektor Beogradskog univerziteta

Fotografija: Sima Lozanić, portet, Uroš Predić, Wikipedia

 

„Naše nekadašnje verovanje da će se Srbstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto, da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog našeg pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove…“, rekao je 2. oktobra 1905. godine na svečanosti otvaranja Univerziteta istaknuti naučnik i akademik Sima Lozanić.




Hemičar, profesor, predsednik Akademije nauka, rektor Velike škole i prvi rektor Beogradskog univerziteta, političar i kraljevski poslanik u Londonu, ministar inostranih dela i ministar narodne privrede, Sima Lozanić, rođen je 8. marta  (24. februara po julijanskom kalendaru)  1847. godine u Beogradu. Nakon osnovne škole i gimnazije u Beogradu, završio je pravne nauke na Velikoj školi, studirao hemiju u Cirihu i Berlinu.

 

Po povratku u Beograd, radio je kao profesor Velike škole na Katedri za hemiju, u periodu do januara 1894. godine, kada je kao ministar privrede stupio u vladu Đorđa Simića da bi narednih jedanaest godina proveo na različitim političkim funkcijama.

 

Sima Lozanić je u Beogradu organizovao dobro opremlјenu laboratoriju i biblioteku, dao je i prve univerzitetske udžbenike iz hemije. Napisao je više udžbenika iz raznih oblasti hemije: organske, neorganske, analitičke hemije kao i iz hemijske tehnologije. Lozanićev udžbenik iz neorganske hemije bio je prvi evropski univerzitetski udžbenik u kome se pominje Mendelјejevlјev periodni sistem elemenata, i jedan od prvih koji sadrži poglavlјe iz termohemije. Nјegovi udžbenici iz organske hemije su prve knjige u kojima su jedinjenja predstavlјena strukturnim formulama.

 

 

Njegovim dolaskom na Veliku školu počeo je brzi razvoj nastave hemije u smeru moderne i egzaktne discipline dostojne najvećih evropskih univerziteta. Organizovao je dobro opremljenu laboratoriju i biblioteku i, primenjujući najnovija saznanja stečena tokom studija u inostranstvu, uveo u nastavu krupne promene. Sa stare teorije, formula i zastarele terminologije koja se koristila, podigao je nastavu na nove temelje, donoseći novu klasifikaciju organskih jedinjenja, modernu nomenklaturu, terminologiju, strukturne formule i atomske mase.

 

Kada je osnovan Beogradski univerzitet 1905. godine, bio je među prvih osam redovnih profesora, koji su birali ceo ostali nastavni kadar. Sima Lozanić je tada izabran za prvog rektora Beogradskog univerziteta. Na svečanosti otvaranja u svom rektorskom govoru je rekao: „… Biti predan svojoj nauci istinski i istraživati naučne istine savesno jesu osobine univerzitetskog građanina kao naučnika; a biti karakteran nepokolebljivo i gajiti vrline stalno jesu osobine univerzitetskog građanina kao čoveka; ljubiti pak svoju domovinu iznad svega, biti gotov i žrtvovati joj i sam život jesu osobine univerzitetskog građanina kao sina jednog naroda. Verujem da će i naš Univerzitet umeti odgajati takav duh kod svojih građana…“

 

Sima Lozanić je postao član Srpskog učenog društva 30. januara 1873. godine. Dopisni član Srpske kralјevske akademije postao je 23. januara 1888. godine, a redovni član 6. januara 1890. godine. U dva navrata je bio i predsednik Srpske kralјevske akademije. Proglašen je za prvog počasnog doktora Beogradskog univerziteta.

 

Bio je ministar privrede, ministar inostranih dela, diplomata i učesnik svih tadašnjih ratova. Lozanić je dao pun doprinos unapređenju privrede, industrije, politike, kulture i nauke u Srbiji. Bio je poslanik srpske vlade u Londonu  od 1900. Bio je predsednik Srpskog komiteta za pomoć izbeglicama od 1916. i na čelu misije u SAD za pomoć i podršku Srbiji od 1917.

 

O radu i zalaganjima Sime Lozanića može se pronaći u okviru digitalne kolekcije Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u knjizi Doživljaji i radovi prof. D-R. S. M. Lozanića. Odlikovan je ordenom Svetog Save I reda. O tom događaju su izveštavale novine: Prosvetni glasnik od 1. novembra 1922. godine – koji je objavio obavest o odlikovanjima i preneo govore kojima je slavljenik tog dana pozdravljen – i Težak od 3. decembra 1922. godine – koji na naslovnoj strani prenosi vest o ovoj godišnjici i velikoj svečanosti koja je tim povodom upriličena. Četiri godine ranije, Sima Lozanić je ukazom kralja odlikovan ordenom Takovskog krsta I reda, o čemu pronalazimo u Težaku od 8. septembra 1898. godine.

 

Kao ministar privrede i ministar inostranih dela, svojim diplomatskim i političkim radom, Sima Lozanić je dao značajan doprinos unapređenju privrede, industrije, politike, kulture i nauke u Srbiji. Deleći sudbinu svog naroda i države, bio je aktivno uključen i u sve ratove svog vremena, gde je korišćena njegova stručnost, a kasnije autoritet i političko iskustvo.

 

Lozanić se godinama zalagao za osnivanje Poljoprivrednog fakulteta u okviru Univerziteta. Nažalost, ova ideja nije našla na odobravanja kod privrednika i poljoprivrednih društava, čak ni ministra privrede, pa je, uprkos tome što je imala podršku Saveta Filozofskog fakulteta, morala da sačeka desetak godina da počne da radi Poljoprivredni fakultet.

 

Male novine od 5. novembra 1890. godine donose vest o njegovoj pristupnoj akademskoj raspravi koju je održao na sednici Akademije, a Male novine od 1. decembra 1890. godine izveštavaju da je Sima Lozanić izabran i u redovno članstvo. Kasnije, u Prosvetnom glasniku od 1. septembra 1899. godine i Malim novinama od 2. aprila 1903. godine nalazimo da je Sima Lozanić u dva navrata bio i predsednik te institucije.

 

Izvršio je prvu potpunu analizu vrnjačke mineralne vode 1875. i  prvu analizu termalne vode Gamzigradske banje 1889. godine. Objavio je preko 200 naučnih radova iz primenjene i eksperimentalne hemije.

 

Bio je oženjen Stankom Pačić, praunukom Gospodara Tome Vučića-Perišića. Njegov sin Milivoje S. Lozanić bio je takođe hemičar i nasledio ga je na univerzitetu kao profesor hemijskih predmeta. Njegova ćerka Ana Lozanić (kasnije udata za ministra dr Vojislava Marinkovića) je bila poznata srpska slikarka između dva svetska rata. Njegova ćerka bila je i Jelena Lozanić.U Beogradu, na Dedinju, jedna od ulica koje se seku sa ulicom Neznanog junaka nazvana je po Simi Lozaniću.

 

Sima Lozanić je umro u 88. godini, 7. jula 1935. godine u Beogradu. U ime Srpske kraljevske akademije, od Lozanića se oprostio Bogdan Gavrilović rečima: „Radniku bez sporednika i prvom vitezu naše nauke“.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .