Fenomeni

Arheollozi iz Srbije u međunarodnom timu: KO SU BILI PRECI DREVNIH ZEMLjORADNIKA BALKANA I EVROPE?

 

U utorak, 21. februara u Londonu, objavlјen je novi broj jednog među najuglednijim svetskim naučnim časopisima, Nature (broj 25778, od 21. februara 2018. godine), sa studijom The Genomic History of Southeastern Europe, koja donosi potpuno nova saznanja na osnovu istraživanja u kojem je uččestvovalo 117 istraživača. Sa tolikim brojem istraživača, autora i učešćem više od 80 institucija oovaj rad spada među dva najveća poduhvata ove vrste ikada!




Među autorima je i Andrej Starović, vipši kustos iz Narodnog muzeja u Beogradu koji je radio na materijalu i originalnoj građi iz Narodnog muzeja u Beogradu – antropološkim nalazima sa lokaliteta Starčevo i Saraoci-Jezava, kod Smedereva. U istraživanjima su učestvovali i Dušan Borić sa Kolumbija univerziteta u Nјujorku, kao i  Dragana Antonović iz Arheološkog instituta u Beogradu.

 

Ovo nije samo veliki uspeh naše arheologije, već prvenstveno vest o izuzetno značajnoj studiji DNK i genoma drevnih populacija Evrope, koja je do dana objavlјivanja privukla ogrmnu pažnju svetske stručne javnosti (preko 2000 čitalaca koji su tokom nekoliko dana pred objavlјivanje imali mogućnost ѕa elektronski uvid u delimičnu verziju članka na Research Gate-u), kaže se u sopštenju Narodnog muzeja.

 

Rezultati studije donose sasvim nove, a ponegde i iznenađujuće zaklјučke o poreklu evropskog stanovništva, a podaci sa naših lokaliteta (Lepenski Vir, Vlasac, Ajmana) su postli klјučni za razumevanje mehanizama najstarijih genetskih mešanja između lovačko – sakuplјačkih starosedelaca i novopridošlih farmera.

 

Kompleksna naučna studija proučavala je drevnu DNK i ponudila originalne rezultate o genomima 225 drevnih lјudi koji su živeli i umrli u jugoistočnoj Evropi, u vremenu od 12000 godina, pa skoro do kraja poslednjeg milenijuma stare ere.

 

Šta je ono što studija pokazuje?

 

Teritoriju Evrope naselјavali su veoma dugo lovci i sakuplјači, sve do sredine sedmog milenijuma stare ere. U ovo vreme, najpre na prostor Balkana i Podunavlјa, pristiže sasvim nove populacije iz Anadolije.

 

Oni žive i izgledaju sasvim drugačije: poznaju polјoprivredu i imaju prve žitarice, a sa sobom dovode i stoku – ovcu, kozu i goveče. Upravo na važnim nalazištima srpskog Podunavlјa (Lepenski vir, Padina, Vlasac), neolitske pridošlice se mešaju sa starosedeocima.

 

Ono što je posebno važno naglasiti jeste činjenica da ovo istraživanje nudi zaista prve podatke o DNK i genomima drevnih lјudi iz praistorije na teritoriji Srbije. Pored važnih odgovora značajnih za širi kontekst neolitizacije Evrope, oni daju i dragocene informacije o izgledu, navikama i ishrani praistorijskih lјudi, čije skeletne ostatke otkrivamo.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .