Magazin

Jedan recept, jedna priča: Eliopsomo, hleb sa maslinama

 

Priča o hlebu je priča o civilizaciji. Govori o nama samima i upoznaje nas sa kulturološkim, gastronomskim i simboličkim aspektima ljudskog života.

 

Hleb je jedna od najstarijih pripremanih hrana. Oko 10.000 p. n. e, sa početkom neolitskog doba i širenjem poljoprivrede, zrna su postala osnova za pravljenje hleba. U početku se hleb pravio bez kvasca, ali već u starom veku, kod Egipćana, koristi se kvasac, kao i različite vrste brašna (meko i tvrdo).




Plinije Stariji je pisao da su Gali i Iberi koristili penu skinutu sa piva zvanu maja za pripremanje „lakšeg tipa hleba nego drugi ljudi”. Delovi antičkog sveta koji su pili vino umesto piva koristili su pastu koja se sastojala od soka od grožđa i brašna kojima je dozvoljeno da počnu fermentaciju, ili od pšeničnih mekinja natopljenih vinom, kao izvor kvasca. Najčešći izvor kvasca je komad testa koji bi se zadržao od prethodnog dana, i koji bi se koristio za podsticanje formiranja kiselog testa, kako je Plinije zabeležio.

 

Po Bibliji, nakon izlaska Jevreja iz Egipta, Gospod je Jevrejima 40 godina, koliko je put kroz pustinju do Obećane zemlje trajao, svako jutro bacao s neba sitne komadiće hleba – mana, kojima su se Jevreji hranili. Mana svojim oblikom podseća na naforu koju danas dobijamo u crkvi na kraju liturgije. Prilikom izgona Jevreja iz Egipta, žene nisu imale vremena a ni kvasca pa je hleb pravljen samo od brašna i vode. Nije bilo mogućnosti da se peče pa je razvijan tanko kao palačinka i pekao se na jakom suncu na sapima konja i kamila koje su bile u karavanu. Taj specijalni „hleb“ se zove „Maces “ i jedu ga Jevreji tokom velikog praznika Pasha.

 

Jeromonarh Onurfije Vranić (Hilandarac) u knjizi Hilandarski kuvar, kulinarske priče o svetogorskom životu piše: „Sam Gospod je rekao za sebe: ja sam Hleb života (Jn 6, 48) stoga nije potrebno naglašavati koliko je hleb važan za žitelje Svete Gore, kao i pravoslavne hrišćane uopšte. Dok zemaljskim hlebom svakodnevno hranimo svoje telo, nebeskim Hlebom, kroz svakodnevno pričešće, hranimo svoju dušu. Važnost hleba vidimo i iz toga sa koliko se pažnje on sprema u manastirskim pekarama na svetoimenoj gori Atonu“.

 

U Hilandaru na Svetoj Gori spremaju više vrsta hleba, među kojima je i hleb sa maslinama Eliopsomo.

 

Eliopsomo – hleb s maslinama

 

Potrebno je :

 

0,5 kg oštrog pšeničnog brašna, 0,5 kg mekog pšeničnog brašna, kvasac, 15 gr soli, 25 gr soka od paradajza, 0,5 dl maslinovog ulja, 5 dl vode, malo bibera, 20–30 zelenih maslina (uklonite kožicu i košticu, presecite svaku na pola), 4 zelene paprike, sitno isečene.

 

Priprema:

 

Zamesiti testo kao i obično. Isecite ga na četiri dela. Pritisnite lagano, a dobijete oblik lepinje. Pospite po testu masline, biber i paprike. Urolajte ga u male vekne. Stavite vekne u podmazan pleh, da narastaju u rerni na niskoj temperaturi, ili van rerne, na toplom, kao i obična testa. Zatim pecite 30–40 minuta, na 200°C.

 

Pre pečenja razmutite sok od paradajza u vodi i premažite vekne uz pomoć kuhinjske četke ili komada platna. Zahvalјujući paradajz soku hlepčići će dobiti lepu boju.

 

 Izvor: Hilandarski kuvar, Onurfije Hilandarac




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .