Elena Ivanovna Molohovec (Елена Ивановна Молоховец) rođena je tridesetih godina 19. veka i njena priča, koja počinje u plemićkoj porodici malih zemljoposednika, a nastavlja se u braku s arhitektom Molokhovetskim i njihovo desetoro dece, ne bi se puno razlikovala od priča miliona drugih ruskih žena tog doba, da nije bila izuzetno vešta u kuvanju i pisanju.
Uz podršku supruga, što u to doba nije bila stvar koja se podrazumevala, tridesetogodišnja Elena 1861. godine objavljuje, ali ne potpisuje, prvo izdanje kuvara pod imenom „Poklon mladim domaćicama“ Russian: Пода́рок молоды́м хозя́йкам, tr. Podarok molodym khozyaykam), koja je imala više od 1500 recepata.
U tadašnjoj carskoj Rusiji, dok Turgenjev objavljuje „Očevi i deca„, a Tolstoj „Rat i mir“, nije bilo primereno da žene pišu knjige, pa čak ni kuvare. Međutim, posle ogromnog početnog uspeha, od četvrtog izdanja 1868. Elena počinje da se potpisuje kao autor. Između 1861. i 1917. godine redovno je dopunjavala knjigu, koja je imala više od 20 izdanja. Zanimljivo je da je u izdanju iz 1897. bilo 3218 recepata, dok je 24 izdanje iz 1904. brojalo 4163 recepata.
Sve što se do oktobra 1917. pripremilo u ruskim kuhinjama, od boršča do govedine alla Stroganv, od čišćenja pileta do dimljenja pastrmki, od kiseljenja krastavaca do destiliranja votke, Elena je uredno zapisala.
Osim što su poslednja izdanja sadržavala preko 4.000 recepata, jer Elena je na njoj neprekidno radila, knjiga obiluje savetima kojima je želela da pomogne svojim mlađim i neiskusnijim sunarodnjakinjama, pa daje savete kako da opreme kuhinju, kako da hrane malu decu i bolesne, kako da iskoriste ostatke hrane, sve do saveta kako “dobrom kuhinjom izbeći muževljevu neveru”. Njena osnovna ideja vođenja domaćinstva zasnivala se na uverenju da je tokom svakodnevnih porodičnih ručkova dovoljno napuniti želudac, a da se kuvarskim “vratolomijama” treba posvetiti samo kad su namenjene gostima.
Elenine ideje o gastronomskim ekstravagancijama iz francuske kuhinje, podeli hrane na onu za gospodare i sluge, kojima je pripadala sva masnoća koja bi ostala posle ručka da njome začine svoju heljdinu kašu, ulozi žene isključivo kao domaćice, nisu se podudarale s novom boljševičkom ideologijom. Saveti o postavljanju stola i dočekivanju gostiju morali su izgledati krajnje dekadentno i besmisleno u novom društvu bez klasnih podela i privatnog vlasništva.
Pa opet, upravo su sovjetske vlasti kuvar „Poklon mladim domaćicama“ učinile najveću čast u trenutku kada su je stavile na spisak zabranjene “buržoaske” literature, uz Pasternakovog “Doktora Živaga” i Bulgakovog “Majstora i Margeritu”.
Sve do pada berlinskog zida i Gorbačovljeve “perestrojke”, Elenin kuvar se nasleđivao s kolena na koleno, navodno su čak nađene kopije prepisane rukom, dok neki tvrde da je, uz Puškinove romane, ona bila omiljena knjiga ruske emigracije.
Danas je ponovo postala bestseler. Adaptirani i prevedeni recepti i drugi sadržaji iz različitih izdanja objavljeni su 1992. godine kao Classic Russian Cooking: Elena Molokhovets’ a Gift to Young Housewives.
Izvor: Coolinarka.com, Wikipedia
Dodaj komentar