Magazin

RUZVELTOVO OSTRVO: Mesto za PROGNANE u srcu Njujorka

 

Na ostrva u blizini Njujorka nekada su proterivani siromašni, bolesni i kriminalci, odnosno svi oni koji su bili nepoželjni u blistavom Menhetnu. Jedno od njih je i današnje Ruzveltovo ostrvo, koje je poznato kao oaza miri i tišine koju Njujorčani vole. Prema većini istorijskih izvora, autohtoni stanovnici iz plemena Kanarsi zvali su ga Minahanok – “lepo je biti ovde”.




Holanđani su na njemu gajili svinje, pa je tada i dobilo ime Ostrvo svinja, dok su ga Britanci zvali Meningovim ostrvom, po kapetanu Džonu Meningu, u čijem se vlasništvu našlo 1660-ih godina. Od trenutka kada je dospelo pod upravu Meningovog zeta Roberta Blekvela, ostrvo budi mračnije asocijacije, jer je postalo poznato po bolnicama za duševne bolesnike, zatvorima i sličnim ustanovama.

 

Ostaci bolnice za obolele od velikih boginja (FOTO: Flickr / Jessica Spengler)

 

Kuća koju su sagradili Blekvelovi potomci i danas stoji na ostrvu i šesta je na spisku najstarijih zgrada u Njujorku. Porodica je živela na ostrvu sve do početka 19. veka, mada je i ranije bezuspešno pokušavala da ga proda. Na kraju je grad Njujork kupio ostrvo 1828. godine, sa ciljem da to bude mesto na kome će biti podignute humanije kazneno-popravne ustanove i bolnice za mentalno obolela lica, iako sa današnje tačke gledišta baš i ne deluju naročito humano.

 

Za nekoliko godina otvorene su dve ustanove: zatvor i duševna bolnica. Državni zatvor je podignut 1832. godine i za njega se od početka 20. veka vezuje niz skandala: prepunjeni kapaciteti, trgovina drogom, neredi, protekcija, pokušaji bekstva.

 

Zabeleženi su slučajevi zatvorenika koji su razvalili vrata, a zatim na njima, kao nekoj vrsti splava, plovili do Menhetna. U izveštaju komesara njujorške Agencije za kaznene ustanove Ketrin Dejvis iz 1914. godine, uslovi u zatvoru opisani su kao “odvratni i neljudski”. Kasnije te godine 700 od 1.400 zatvorenika priključilo se pobuni koja je trajala danima.

 

Zatvor na Blekvelovom ostrvum 1853. (FOTO: Wikimedia Commons)

 

Primer duboko ukorenjene korupcije je činjenica da su dvojica vođa bandi, koji su zatvoreni 30-tih godina, držali domaće golubove u zatvoru koji su im služili za krijumčarenje droge i poruka. Jedan od njih je bio Džozef Rao, harlemski reketaš i član bande Dača Šulca, koji je pretvorio zatvorsku bolnicu u svoj stan, gde se šepurio u svilenim košuljama i ogrtačima, uživao u kolonjskoj vodi s mirisom jorgovana, koristio hartiju s monogramom, a imao je i kućnog ljubimca, kozu. U potkrovlju zatvorske zgrade držao je golubove, dok je vođa irske banke Edvard Kliri bio manje ekstravagantan, i držao ptice u svojoj sobi.

 

Među poznatim osobama koje su bile u ovom zatvoru je i američka glumica Me Vest, koja je osuđena zbog seksualno eksplicitnih nastupa u komadu “Seks”, koji je sama režirala (1926). Ona je večeravala sa zatvorskim čuvarom i njegovom suprugom, a njen rad u zatvoru sastojao se od otresanja prašine s knjiga u zatvorskoj biblioteci.

 

Kuća Džejmsa Blekvela sagrađena 1796-1804, i danas stoji na ostrvu (FOTO: Flickr Doug Kerr)

 

Do 1921. dogodilo se dovoljno skandala na ostrvu i grad se ponadao da će promena naziva u “Dobrotvorno ostrvo” popraviti njegov imidž. Ozbiljna reforma sprovedena je 1930-tih, za vreme gradonačelnika Fjorela Lagvardije. Oni je imenovao novog komesara za kaznene ustanove Ostina Mekkormika, koji je organizovao iznenadnu raciju na, kako je rekao, “najgori zatvor na svetu”. Zatvorenici su premešteni u nove zatvorske objekte na Rajkers Ajlendu i zatvor je srušen.

 

Duševna bolnica, koja je delimično sačuvana, otvorena je 1838. kao humano prihvatilište za mentalno obolele, zamišljeno više kao mesto za odmor, nego za lečenje. Bilo je dvostruko više žena nego muškaraca, delom zbog toga što su neki muškarci ovde smestili svoje nepokorne supruge.

 

Robijaši se posle rada vraćaju na Blekvelovo ostrvo, 1876. (FOTO: Library of Congress)

 

U članku “Harpers nju mantli magazina” iz 1866. godine piše da su pacijenti lovili jastoge i ribu, nabacivali koturove, pravili nameštaj i gajili povrće. Za razliku od svojih suseda, zatvorenika, nosili su novu odeću, što je možda donekle moglo da uteši pacijentkinju, koja je umislila da je čajnik od kineskog porcelana (Harpers) i satima sedela držeći levu ruku u položaju ručke, a desnu u položaju pipka, uvek u strahu da će je neko oboriti.

 

Najpoznatija “pacijentkinja” posetila je ustanovu 1887. Novinarka Elizabet Kokrejn (poznatija pod pseudonimom Neli Blaj) pojavila se u ženskom pansionu u Njujorku, pretvarajući se da je luda imigrantkinja sa Kube. Poslali su je u duševnu bolnicu, gde je provela više od nedelju dana, prikupljajući informacije za svoj čuveni ekspoze “Deset dana u ludnici”.

 

Duševna bolnica na Ruzvelotovom ostrvu, oko 1893. (FOTO: Wikimedia Commons)

 

Ona je opisala sanatorijum kao “ljudsku klopku za pacove”, sa “izgubljenim lekarima” i ogromnim negovateljicama, koje su “davile, tukle i maltretirale” pacijente. Prema njenim rečima, svako ko još nije bio lud, poludeo bi usled prisilne izolacije, užegle hrane, prljave posteljine, najezde pacova i kanti ledenohladne vode, kojom su ih polivali.

 

Blajeva je otkrila svoj identitet čim je stigla u ustanovu, ali je uspela da se oslobodi tek uz pomoć advokata. Ekspoze, koji je objavljen u “Njujork vorldu” i dan-danas služi kao primer istraživačkog novinarstva, doveo je do istrage, drastičnog povećanja državnog finansiranja i poboljšanja uslova.

 

Ubrzo nakon toga, sanatorijum je premešten na Vordsovo ostrvo, a ova zgrada je postala Metropolitenska bolnica, koja je pedesetih godina premeštena u Harlem. Originalna osmougaona zgrada ustanove i dalje postoji i deo je luksuznog kompleksa apartmana.

Elizabet Kokrejn (psudonim Neli Blaj), oko 1890. (FOTO: Library of Congress)

U 19. veku, na ostrvu su se nalazili i sirotište i bolnica, koja je kasnije postala Gradska bolnica, neko vreme najveća zdravstvena ustanova u Americi. Bolničarke i drugo osoblje obično su bili ljudi koji su ranije živeli u sirotištu. Prema jednom izveštaju, nisu primali platu, već “prilično velika sledovanja viskija”.

 

Bolnica za obolele od velikih boginja, koju je 1850. godine projektovao Džejms Renvik mlađi (arhitekta Katedrale Svetog Patrika u Menhetnu) i dalje stoji na ostrvu, ali je ograđena tako da turisti ne mogu previše da priđu “Renvikovoj ruševini”, kako je popularno nazvana. Danas zgradu, obraslu puzavicama, nastanjuju mačke, ali ona i dalje izgleda impresivno.

 

Još jedna zanimljiva zgrada, na južnom kraju ostrva, jeste Memorijalna laboratorija Štreker, podignuta 1892, kao prva ustanova za patološka i bakteriološka istraživanja u SAD. Kao specijalni odeljak Gradske bolnice, bila je namenjena isključivo istraživanju infektivnih bolesti i sadržala je, između ostalog, salu za obdukcije, mrtvačnicu, biblioteku, pa čak i muzej.

 

Pogled na Ruzveltovo ostvo (FOTO: Wikimedia Commons)

 

Ostrvo, koje od sedamdesetih godina prošlog veka nosi Ruzveltovo ime, ima više od 10.000 stanovnika, pet javnih parkova, žičaru koja povezuje ostrvo sa Menhetnom, teniski klub, muzej skulptura, na njemu se organizuju festivali i sedište je brojnih humanitarnih organizacija. Promena se sporo odvijala, ali je osamdesetih godina prošlog veka ostrvo postalo poželjno mesto za život, poznato po miru i tišini i lepom pogledu na Menhetn, u kome su nekada mogli da uživaju samo prognani iz centra grada.

Izvor: Blic




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .