Vruće teme

Miloš Savčić: Ko je bio čovek u čijem dvorištu je sahranjem Tito

 

 

Među imovinom o čijem  vraćanju će ove godine odlučivati Agencija za restituciju jesu i nekretnine Miloša Savčića, čuvenog industrijalca, inženjera, predratnog ministra građevine i gradonačelnika Beograda, svojevremeno jednog od najbogatijih ljudi Evrope.  Na spisku koji broji na desetine nekretnina nalaze se i plac i vila u Užičkoj 15, gde je, između ostalog, danas Kuća cveća, sa grobovima Josipa Broza Tita i Jovanke Broz.




Pre Drugog svetskog rata, po bogatstvu, bio je na 11. mestu u Evropi, a u firmi ovog velikog privrednika bilo je zaposleno 50.000 ljudi. Nakon rata, porodici Savčić sve je oduzeto. Danas se njegov unuk, muzičar Vladimir Vlada Lešić, trudi da povrati dedinu imovinu – podneo je čak 119 prijava.

 

Odbbio Ajfela

 

Miloš Savčić (Svilajnac, 1865 – Beograd 1941) osnovnu školu i prva četiri razreda gimnazije završio je u rodnom gradu, a u Beogradu je 1885. završio realku i otišao iz Srbije. U Minhenu je završio Visoku tehničku školu 1889. godine. U tom nemačkom gradu proveo je još dve godine kao činovnik državnih železnica, da bi se potom vratio za Beograd, u kojem je napravio čudo.

 

Kao čuvenog minhenskog đaka, Gistav Ajfel zvao ga je da zajedno grade toranj u Parizu. On se, međutim, opredelio za povratak u Srbiju.

 

Učestvovao u osnivanju Društva naroda

 

Napravio je prvu parnu strugaru, gradio železnicu (pruga Niš-Knjaževac), pa je tako započeo i proizvodnju vagona – “14. oktobar“, dve godine bio je direktor Državnih železnica.

 

Kada je počeo trgovinski sukob, tj. Srpsko-austrougarski carinski rat, Savčić je napravio veliku klanicu – danas poznatiju pod nazivom BIM Slavija. Nije Miloš Savčić podizao na noge samo privredu Beograda, već je osnovao i Beočinsku fabriku cementa.

 

Prvi svetski rat ovaj privredik je proveo u Ženevi gde je, zajedno sa Jovanom Cvijićem osnovao Srpski komitet i učestvovao u osnivanju Društva naroda – međunarodne organizacije čiji su prvenstveni ciljevi bili razoružanje i sprečavanje rata i koja je prethodila današnjim Ujedinjenim nacijama.

 

Stvorio je čuveni smederevski Sartid 1912. godine. Savčić je otvorio i prvo osiguravajuće društvo u Srbiji, a njegova porodica bila je među najvećim akcionarima Agrarne, Vračarske i Izvozne banke. Svoj imetak objedinili su stvaranjem holdinga Prometna banka. Tada su kupili vinograde u blizini centra Beograda i od njih napravili prestižnu stambenu četvrt – Dedinje.

 

Prvi pripadnici srpske elite na Dedinju

  

Vila u Užičkoj 15 iz vremena kada se nalazila u sastvu Memorijalnog centra “Josip Broz Tito”

Miloš Savčić kupio je plac među vinogradima i sazidao dve vile – jednu za sebe, a drugu za kćerku Jelicu, udatu za čuvenog arhitektu Aleksandra Acovića. Savčićeva vila oštećena je u bombardovanju, a u ovu drugu prvo se uselio Aleksandar Ler, čovek koji je komandovao Luftvafeom tokom bombardovanja Beograda, a zatim i Franc Nojhauzen, generalni opunomoćenik za privredu na Teritoriji vojnoupravnog komandanta Srbije.

 

Porodice Savčić i Acović izbačene su 17. aprila 1941. iz svih svojih vila i stanova i nikada više nisu ušli u njihov posed. Bili su među prvih 100 talaca, uglavnom članova porodica uglednih i bogatih Srba koji su se našli na Starom sajmištu, pre nego što je postao Jevrejski logor Zemun. Miloš Savčić je preminuo prve ratne godine.

 

Drug Tito u bogataškoj vili

 

Posle rata, u vilu u Užičkoj 15 uselio se Tito, a na mestu gde je bila energana za toplu vodu, koja je srušena, kako kaže Lešić u intervjuu “Novostima”, po Jovankinom nalogu, kasnije je podignuta Kuća cveća. Priča kaže da je Tito bacio oko na zdanje u Užičkoj još sredinom tridesetih godina prošlog veka, a neki su ga tada čuli da je rekao: E ovde ću živeti.

 

 

U vilu se 1997. useljavaju tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević i njegova supruga Mirjana Marković. Zdanje je ozbiljno oštećeno u NATO bombardovanju, dve godine kasnije, ali je naknadno obnovljeno.

 

Obeštećenje ili vraćanje u naturi

 

Sopstveno zdanje uglovnica – Kralja Milana Andricev venac, građena 1924-1926

Postupak pribavljanja dokumentacije u slučajevima restitucije imovine Miloša Savčića nedavno je okončan i Agencija će prvo odlučivati o onome što je moguće vratiti u naturi. Kako du “Novostima” rekli u Agenciji za restituciju, Kuću cveća je po zakonu nemoguće vratiti u fizičkom obliku i verovatno će biti predmet obeštećenja, ako se steknu zakonski uslovi.

 

Samo na Dedinju porodica potražuje desetak vila, od čega pet u Užičkoj. Na Starom gradu im je oduzeto 14 zgrada. Porodica Lešić potražuje i tri banke, deo Palate “Albanija“, jer su Savčići bili među većim ulagačima u Trgovački fond, šest rudnika u Istočnoj Srbiji, Beočinsku i Raljsku cementaru…

 

Bili su i vlasnici prve velike klanice u Srbiji (kasnije BIM “Slavija“), Ribarske banje, Brodarsko-transportnog preduzeća (kasnije JRB), Fabrike vagona (kasnije “14. oktobar“), Fabrike lima u Zemunu, prve strugare u Beogradu… Kada je Savčić osnovao Prometnu banku, kralj Petar Prvi kupio je prvih 300 akcija.

 

Vrednost Savčićeve imovine 1946. godine iznosila je ondašnjih 970 miliona dolara, što je pandan, kako kaže Lešić, današnjih 17 milijardi dolara! Zato se on ne slaže da bude obeštećen za imovinu koju mu Agencija ne vrati u naturi. Jer, maksimalan iznos obeštećenja je pola milijarde evra u obveznicama, na 12 godina.

 

Kuća cveća neće biti vraćena

 

Savčićev unuk žeeli da mu fizički budu vraćene vile i placevi, uključujući i Užičku 15, ali bez Titovog groba. Ukoliko to nije moguće, zauzvrat traži nekretnine iste vrednosti.

 

U Agenciji za restituciju kažu: Kuća cveća neće biti vraćena.



Kao i svi ostali mi znamo to je veliki predmet. Ono što je nerealno to je vraćanje Kuće cveća, to se neće dogoditi to su spekulacije i medijska naklapanja“, rekao je direktor Agencije za restituciju, Strahinja Sekulić.

 

Inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o restituciji već je podneta Ustavnom sudu, trenutno se traži 25 poslanika koji će svojim potpisom inicijativu pretvoriti u predlog i tako ubrzati proces ocene ustavnosti.

 

“Ono što mi predlažemo jeste neka vrste supstitucije sva ona imovina koja se ne racionalno koristi, i može sumnjivim privatizacijama da završi u ko zna čijim rukama treba da se vrati vlasnicima”, rekao je ispred Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti Savo Manojlović.

 

Hoće li i kuća cveća biti predmet obeštećenja? Ne zna se. Priča kaže da je Tito bacio oko na zdanje u Užičkoj još sredinom tridesetih godina prošlog veka, a neki su ga tada čuli da je rekao: E ovde ću živeti.

 

 Izvor: B92, Novosti, Dnevno.rs