Nemačka Fondacija pruskog kulturnog nasleđa saopštila je danas da su joj donirane fotografije, fimovi, rukopisi, pisma i dokumenta iz nasleđa Leni Rifenštal, rediteljke najpoznatije po propagandnim filmovima koje je pravila za naciste.
U saopštenju se navodi da je jedina naslednica Rifenštalove, njena nekadašnja sekretarica, donirala celu kolekciju koju je rediteljka sačuvala.
Njena najpoznatija ostvarenja su “Trijumf volje” s poznatim scenama hiljada nacista koji slave Hitlera, snimljen na kongresu Hitlerove Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP) u Nirnbergu 1934. i film “Olimpija” o snazi i kretanju na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936.
Za “Trijumf volje”, kojem je naslov dao sam Hitler i koji se smatra potvrdom veličanja nacističke estetike, Leni Rifenštal je dobila zlatna odličja na festivalu u Veneciji 1935. i na Svetskoj izložbi u Parizu 1937.
Rifenštal je uvek branila svoj rad i tvrdila da nije znala ništa o zločinima nacista, da nikada nije bila članica NSDAP, smatrala je da njeni filmovi nisu bili nacistička propaganda, već, kako se izrazila prošle godine uoči proslave 100. rođendana, “umetnost, i to dobra”.
Govorila je da može da se “izvini čak i za to što se rodila”, ali “ne za to što je, na primer, snimila “Trijumf volje”, koji je dobio najveće nagrade”. Posle rata i sloma nacizma, Rifenštalova se pretežno bavila fotografijom, jer je bilo nemoguće da nađe finansijera za svoje filmove.
Predsednik Fondacije Herman Parcinger rekao je da će njegova organizacija tretirati dobijeni materijal s „posebnom odgovornošću za kritičko ispitivanje kontroverzne osobe savremene istorije“.
Prava predstavnica Trećeg rajha
Leni Rifenštal rođena je na samom početku dvadesetog veka, 22. avgusta 1902. Karijeru je počela kao plesačica i glumica u romantičnim, takozvanim planinarskim filmovima u kojima se veliča lepota nemačkih Alpa. Njena uloga u nemačkoj kinematografiji ostala je sporna, a njen odnos sa Adolfom Hitlerom nedovoljno razjašnjen. Prema navodima biografa, u najmanju ruku film “Olimpija” nije se mnogo dopao fireru, jer je smatrao da je američki crni atletičar Džesi Ovens predstavljen u previše pozitivnom svetlu.
Rifenštalova je, po svemu sudeći, bila prava predstavnica Trećeg rajha. Ona nikada nije bila član nacističke partije i nije ni bilo potrebe da to bude pošto je sva autokratska pravila poštovala i znala unapred. Rifenštalova je, međutim, ispustila samo jedno: ne boriti se protiv zla, znači biti njegov saučesnik.
Posle Drugog svetskog rata, iako oslobođena optužbi da je bila nacista, na filmsku karijeru Leni Rifenštal stavljena je tačka. Ona, ipak, ne miruje i šezdesetih godina odlazi u Sudan, gde fotografiše pleme Nuba i njihov način života koji je već tada nestajao. Uspeva da preživi posleratni lov na naciste, malariju, pučeve u Africi i čak pedesetak sudskih procesa iz kojih je, po pravilu, izlazila kao pobednik. „Ja sam se samo bavila umetnošću“, neprekidno je tvrdila.
„Arijevski“ crnci
Šezdesetih godina, njene fotografije skladnih, nestvarno lepih crnih muških tela, ponovo su skrenule pažnju sveta na nju. Njen stil rada sada se promenio. Više nije imala neostvarljive ideje iz doba Trećeg rajha. (Prilikom snimanja filma „Olimpija” tražila je da je katapultiraju kroz vazduh sa kamerom u ruci.) Ipak, mirna, skladna lepota crnih tela koja blistaju unutarnjom vatrom i prosijavaju nekim stišanim, biblijskim mirom nije zadobila simpatije svih. Hajden Kerut je negde rekao da “oko poseduje znanje koje um ne može s njim da deli”. Suzan Zontag reagovala je na te fotografije tvrdeći da je pred nama slavlje savršenstva muških tela, što nije ništa drugo nego nastavak poštovanja ideala Trećeg rajha.
Počela je da se bavi ronjenjem u 71. godini, a instruktora je ubedila da je upravo napunila – pedeset.
Poslednji sudski proces
U trenutku njene smrti, u 101. godini, još jedan od sudskih procesa protiv nje ostao je otvoren. Naime, preživeli logoraš iz jednog nacističkog logora za Rome, gde je 1942. Rifenštalova snimala film „Pozadina”, tvrdi da su besplatni statisti u filmu bili Romi – logoraši koji su imali zadatak da daju filmu egzotičnu notu. Posle snimanja većina je prebačena u Aušvic. Rifenštalova je sve navode optužbe negirala.
Dodaj komentar