Magazin

Nebojša Glogovac: “Samo istina dolazi do publike. Zato je moj posao vredan, zato je lep”

 

Jedan od najcenjenijih srpskih glumaca Nebojša Glogovac preminuo juče je u 49. godini na Institutu za onkologiju. Nebojša je pre nekoliko godina gostovao u emisiji kod voditelja Ivana Ivanovića, gde je govorio o svom glumačkom razvojnom putu. Tu je otkrio neke zanimljive detalje o tome kako je uopšte počeo da se bavi glumom, ko je bio glavni krivac za to, ali i zašto svoj posao toliko voli.




“Krenuo sam na psihologiju, ali psihologija hoće da izračuna ljudska osećanja, hoće da postane nauka, hoće da se sve stavi u formule da bi postala ozbiljna nauka. E sad, meni to izračunavanje emocija ne može da se stavi u formulu. A pošto sam šest godina išao na glumu kod Mike Aleksića u Radio Beograd, to su bila neka zanimljiva iskustva i tu je gluma pored bila stalno. Brzo sam shvatio da psihologija nije izbor, a da ovo jeste. Pokojni Milenko Zablaćanski je bio krivac za to, nagovorio me je, kada je radio u Ateljeu mladih u Pančevu, i on mi je ulio hrabrost da ja to mogu, da mogu s publikom da komuniciram. Tako me je i nagovorio da upišem Akademiju“, rekao je Glogovac u gostovanju 2014. godine.

 

Mogao je i da se pohvali sjajnom ekipom koja je te godine upisala glumu sa njim.

 

“Vlada Jevtović je imao nameru da te godine primi samo provincijalce jer je njegova teza bila da provincijalci jače grizu, jače se bore i da će biti posvećeniji tom poslu koji vole. Tu ima neke istine, nije isključivo. U klasi smo bili Vojin Ćetković, Boris Pingović, Sergej Trifunović i ja od muškaraca, Danijela Mihajlović, Danijela Ugrenović, Danijela Kuzmanović, Karolina Cimeša i Nataša Ninković od devojaka – jaka ekipa.“

 

Glogovac je već u drugoj godini dobio priliku da se pojavi u predstavi “Velika pljačka“ sa Sergejem Trifunovićem. Kaže, čitav život će pamtiti taj trenutak.

 

“Kad tako razmišljam šta se pamti iz života, šta ti čini uspomene, svedeš na to da su to neki bljeskovi, tih par sekundi, par minuta eventualno. To je bio lep trenutak. Tada nisam ni mislio da ti to čini tu neku životnu priču. Bili smo u menzi, Sergej je izašao jer ga je zvao iz portirnice neko na telefon i onda se vratio i počeo da skače, urla i da me grli. Dejan Mijač nas je tada zvao da igramo u predstavi koju je tada radio sa Cecom Bojković, Brankom Cvejićem i Predragom Ejdusom i eto nas dvojica mladih junoša smo odmah bili tamo. Velika je stvar da te u drugoj godini zove jedan Dejan Mijač, ozbiljan kompliment. Čim te on primetio, to nešto znači.“

 

Svoj glumački uspeh najviše je pripisivao čistoći i pristupu u radu.



“Radi se o pristupu, tome šta hoćeš da režiraš i našem kako to hoćemo da odglumimo. Znači kada se ide sa ambicijom da to bude slavno i hit, to je pogrešan pristup. Ne ideš na materiju koju radiš nego na neke posledice koje će se možda desiti, koje možda neće, tako da je u tom inicijalnom gledanju na stvari tajna. Ja reagujem na emociju. Evo, na primer, kada neko dobro peva na ovim takmičenjima često mi suze krenu. Isto je kada gledaš nešto istinitito na sceni. Drago mi je zbog mog posla jer to govori da nije u pitanju prevara, nije laž. Onaj ko uspe da dotakne tu istinu, taj dolazi do publike. Zato je vredan, zato je moj posao lep.“

 

Sin sveštenika, nesuđeni psiholog

 

Nebojša Glogovac je rođen 30. avgusta 1969. u Trebinju, u porodici sveštenika Milovana Glogovca i njegove supruge Milene. Porodica se iz Trebinja preselila u Opovo, a potom u Pančevo, gde je Nebojšin otac 1977. godine postao prota.

 

Jedna od prvih uloga koju je odigrao bila je u popularnoj TV seriji “Bolji život” (1987), gde je igrao školskog druga Slobodana Popadića. Glumu je upisao 1990. godine na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi profesora Vladimira Jevtovića. Sa njim u klasi studirali su Nataša Ninković, Vojin Ćetković i Sergej Trifunović.

 

Nebojša Glogovac će ostati upamćen po brojnim ulogama na filmu, televiziji i u pozorištu, za koje je nagrađivan u zemlji i inostranstvu. Neke od njih su: “Zlatna arena” Filmskog festivala u Puli, Nagrada Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Nagrada “Zoran Radmilović” i Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje.

 

Njegova prva filmska uloga bila je u filmu “Vukovar, jedna priča”, gde je igrao lik vojnika Fadila, a prvu glavnu ulogu na velikom platnu ostvario je u filmu “Ubistvo sa predumišljajem”, u kome je tumačio lik Bogdana.  Veliku popularnost stekao je ulogom Zlatka Gavrilovića u televizijskoj seriji “Porodično blago”. Zapažene uloge je ostvario u filmovima: “Bure baruta”, “Nebeska udica”, “Kad porastem postaću Kengur”, “Munje“…

 

Kako veoma uspešan pozorišni glumac ostvario je uloge u predstavama “Hadersfild”, “Sumnjivo lice”, “Metamorfoze”, “Lutalica”… Jedna od njegovih poslednjih uloga bila je u televizijskoj seriji “Nemanjići – Rađanje kraljevine“, gde je tumačio ulogu Vukana, najstarijeg sina Stefana Nemanje.

 

Nebojša Glogovac biće sahranjen u ponedeljak 12. februara u Aleiji zaslužnih građana.

 

Komemorativni skup posvećen Nebojši Glogovcu biće održan u ponedeljak, 12. februara u 11h u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Opelo u crkvi Svetog Nikole na Novom groblju u Beogradu počinje u 14h.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije