Da li pomeranje kazaljki odlazi u istoriju?

Foto: Pixabay

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su nedavno rezoluciju kojom se predlaže odustajanje od režima letnjeg i zimskog računanja vremena u EU, objavljeno je sajtu EP. Osnovni razlog je, kako su izneli, negativan uticaj ovih promena na mentalno i fizičko zdravlje ljudi – zbog nedostatka sna, poremećaja bioritma, saobraćajnih udesa, srčanih udara, depresija, samoubistava…

Dosadašnja praksa je da se dva puta godišnje, na proleće i jesen, kazaljke na satu pomeraju za jedan sat. Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi odredile su da početak letnjeg računanja vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru. Zimsko računanje vremena traje od poslednje nedelju u oktobru i traje  do poslednjeg vikenda u martu. Pomeranje vremena se uglavnom obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi izazvalo veće probleme onima koji rade.

Uvođenje takozvanog letnjeg računanja vremena izvorno je predloženo radi štednje energije kao “Djelajt sejving tajm“ (DST). Prvi ju je 1784. godine predložio Bedžamin Frenklin u jednom eseju. Prelazak je zvanično prvi put sproveden u delo u Kanadi 1908, a potom su ga 1916. godine uveče Nemačka i Austrougarska za vreme Prvog svetskog rata, radi uštede goriva. Ideje se ponovo setila Francuska tokom naftne krize 1972. Iako pomeranje kazaljki nije doveli do nekih merljivih ušteda, Nemačka je sledila Francusku, a za njom su se povele i brojne druge evropske zemlje.

Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.

Parlamentarci koji se zalažu za ukidanje dosadašnje prakse navode da su „istraživanja pokazala da petina populacije pati od zdravstvenih problema zbog menjanja sata“. Osim negativnog uticaja na ljudski bioritam, „pomeranje kazaljki na satu dovodi i do većeg broja saobraćajnih nesreća, više poremećaja u porodicama, kao i pada produktivnosti na radnom mestu“, istaknuto je ranije.

Neki evroparlamentarci smatraju da bi države trebalo da imaju pravo da odaberu vreme koje će zadržati, odnosno da se mogu odlučiti i za trajno letnje računanje vremena. Drugi pak upozoravaju da će samostalnost u odlučivanju stvoriti probleme za unutrašnja tržišta.

Nema koristi

Predlog rezolucije sastavila je Karima Deli iz Komisije za saobraćaj i turizam. U tekstu se navodi da brojne naučne studije nisu pronašle dokaze za bilo kakve pozitivne efekte promene računanja vremena dva puta godišnje, dok građanske inicijative ukazuju na primedbe građana zbog negativnih posledica. Rezolucija kojom se traži detaljna analiza uticaja prelaska na letnje odnosno zimsko računanje vremena usvojena je sa 384 glasa „za“ i 153 „protiv“. Uzdržanih je bilo 12.