Magazin

“Znak pitanja” – najstarija sačuvana beogradska kafana

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Fotografije: Aleksandar Jočić

 

Kuća u kojoj se nalazi kafana „?” (Kafana „Znak pitanja), jedna je od najstarijih u Beogradu i najstarija sačuvana beogradska kafana. Kuću zidanu u balkanskom stilu tipičnom za gradske kuće sa početka 19. veka, po nalogu kneza Miloša Obrenovića podigao je 1823. Naum Ičko. Menjala je mnoge vlasnike, bila svedok promene dinastija, ratova, smene režima, ali i posle 195 godina raspored prostorija i izgled ostali su gotovo isti, mada su tokom vremena vršene pregradnje prizemlja.

 

Naum Ičko je bio sin Petra Ička, ohridskog trgovca cincarskog porekla, jednog od glavnih organizatora Prvog srpskog ustanka i tvoca Ičkovog mira zaključenog sa Portom 1806. godine, kojim su stvoreni uslovi za formiranje nove srpske države. Kako je Petar Ičko je bio trgovački konzul u Beogradu, to zvanje  je preneto i na njegovog sina Nauma.

 

Nacet za izgradnju uradio je nepoznati arhitekta iz Grčke, a u čaršiji se govorilo da su je zidali „majstori od Grecije”. Smeštena je u Ulici kralja Petra br. 6, odnosno u nekadašnjoj Glavnoj čaršiji, nadomak Sabornog hrama Svetog Arhangela Mihaila i zgrade Patrijaršije. Iz poštovanja prema prema hramu Božjem knez Miloš lično zabranio da se puši ispred kafane. Smatrao je da duvan nije dolikovao mestu koje je bilo središte kulture i porodičnih okupljanja

 

Ećim-Tomina kafana

 

Zbog statusa koji je podrazumevao i ekonomsku moć, u ondašnjoj čaršiji vladalo je mišljenje da je pomenuta kuća u vlasništvu Nauma Ička. Međutim, nakon njegove smrti 1827. godine, postalo je jasno da on sebi nije mogao da priušti kuću u Glavnoj čaršiji, te da je ona ipak bila u vlasništvu kneza Miloša Obrenovića.

 

Knez Miloš je 1826. kuću poklonio svom ličnom lekaru Ećim-Tomi Kostiću, zetu Nauma Ička, za zasluge u lečenju ranjenika i njega samog tokom Drugog srpskog ustanka. Preduzimljivi Ećim-Toma je iskoristio dobar položaj i kuću pretvorio u kafanu.Kafana je prvo bila poznata kao „Ećim-Tomina kafana”. Kažu da je to bila je najlepša kafana svog vremena. Tu su svraćale mnoge ugledne ličnosti tog doba, među kojima je bio i Vuk Karadžić, a 1834. je u njoj odigrana prva bilijarska partija u Beogradu. Bila je je prvo čitalište Srpskih novina.

 

Rađanje “?”

 

Kada su je Ećim-Tomini naslednici prodali, menjala je gospodare i nazive. Prvo se 1878. godine zvala „Kod pastira”, dok 1892. godine počinje nositi ime „Kod Saborne crkve”, ali ne zadugo. Ovaj naziv nije bio u skladu sa Uredbom o mehanama, ali ni sa mišljenjem crkvenih vlasti, koje su smatrale da predstavlja uvredu za instituciju crkve. Vlasnik je, kao privremeno rešenje do okončanja spora sa vlastima, a i kao svojevrstan protest, za naziv postavio samo znak pitanja (?). Ovaj naziv sačuvao se do danas.

 

U putopisima iz prve polovine 19. veka često se pominje „Srpska kafana” smeštena u ovoj kući, kao jedna od retkih i najlepših svoga vremena, u koju svraćaju poznate ličnosti kulturnog i javnog života.  U Beogradskim opštinskim novinama, časopisu za komunalno-socijalni, privredni i kulturni život Beograda, u septembarskom broju 1940. godine, piše da su se mnogi kupci obraćali tadašnjem vlasniku, g. Ivanu Pavloviću, „trgovcu sveštenim stvarima”, da kupe kuću, ali ih je on sve odbijao. Smatrao je da bi zgradu trebalo da otkupi opština, jer samo njoj bi je prodao, ali pod uslovom da se održava i zauvek očuva onakva kakva je i bila. Po njegovom mišljenju, trebalo bi je oglasiti za nacionalnu svojinu i u njoj instalirati Muzej beogradskih starina.

 

Privatizacija

 

Odmah po završetku rata, 1946. godine, Kafana „?” je proglašena spomenik kulture, dok je 1959.  oduzeta kafedžiji Pavloviću i pretvorena u društveno vlasništvo. I novom režimu ostala je kultna beogradska kafana, mesto u kojem se još uvek okupljaju ugledne ličnosti iz života grada, ali i društvo iz kraja i oni koji dolaze na službu u Sabornu crkvu.

 

Početkom 21. veka, u procesu privatizacije, trebalo je da kafana promeni vlasnika. Peticija, koju je potpisalo 2.563 građana, zalagala se za zaustavljanje procesa privatizacije. Zahvaljujući ovakvim protestima vernih gostiju i poštovalaca tradicije Beograda, ali i stručnih službi, sačuvani su izgled i namena objekta, koji je nadrastao svoje arhitektonske, istorijske i kulturne vrednosti i postao institucija i vrednost sama po sebi.

 

U maju 2017. Ministarstvo finansija potvrdilo je rešenje Agencije za restituciju – čuvena kafana vraćena je naslednicima starog vlasnika Ivana Pavlovića. Ministarstvo je to odlučilo posle razmatranja žalbe Republike Srbije i preduzeća “Varoš kapija”.

 

I danas kao nekada

 

U kafani „?“ i danas rade ljudi koji su posebno izabrani da rade na ovom mestu.

 

Ono što “?” nudi svojim gostima, pored autentičnog ambijenta iz XIX veka, jeste uživanje u vrhunskim specijalitetima domaće kuhinje. Ponuda nacionalnih jela je izuzetno velika, a preporuka kuće je jagnjetina i junetina ispod sača i vodeničarska mućkalica.

 

Među drvenim stolicama kakve su u ovoj kafani postojale i pre jednog veka i danas se služi „komplet“, domaću kafu sa ratlukom u fildžanu i „nameštaje“ za one koji više vole  špricere.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .