Do informacija o sastavu zemljišta preko portala GeoSrbija: Šta je sve donela digitalizacija katastra nepokretnosti

Do informacija o sastavu zemljišta preko portala GeoSrbija: Šta je sve donela digitalizacija katastra nepokretnosti

 

Kako je digitalna platforma GeoSrbija objedinila sve geoprostorne podatke na jednom mestu

 

Gde se nalazi neka nekretnina, u kakvom je stanju, kakav je sastav zemljišta i još mnogo drugih geoprostornih podataka od nedavno je, posredstvom veb-sajta GeoSrbija, dostupno svim građanima.




Na portalu se, piše Danas,  mogu naći prostorni podaci Republičkog geodetskog zavoda, zatim Republičkog zavoda za statistiku, ali i Hidrometeorološkog, Geološkog, Seizmološkog i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kao i podaci JP Putevi Srbije i Agencije za zaštitu životne sredine. U Republičkom geodetskom zavodu, gde je uz podršku norveške donacije zaživeo ovaj projekat, objašnjavaju da je reč o besplatnoj usluzi koja omogućava građanima ne samo da provere postojeće podatke, nego i da prijave svaku promenu – divlju deponiju, poplavu, a pomaže i prilikom planiranja putovanja, pešačkih ili planinarskih akcija.

 

– Osnovna namena platforme je da unapredi proces rada drugih državnih institucija i da im pomogne da prikupe nove, ili da ažuriraju već postojeće podatke. Na primer, omogućena je pretraga iz baze Adresnog registra i njegova vizualizacija. Za potrebe Adresnog registra razvijen je alat koji će omogućiti brže i efikasnije ažuriranje podataka, kao i izradu elaborata uličnog sistema i to samo za par sekundi. Ova platforma će doprineti razvoju koncepta „otvorenih podataka“, što će građanima omogućiti da u kombinaciji sa ostalim podacima, vide kakvo je trenutno stanje njihovih nepokretnosti. Benefite će osetiti i privreda kojoj ova platforma omogućava da dobije veliki broj neophodnih informacija u vezi sa lokacijom za izgradnju fabrike, ili otvaranje poslovnog centra, restorana, prodavnice… Za Republiku Srbiju sadržaj platforme predstavlja strateški resurs za planiranje i donošenje važnih odluka, ali i za pravovremenu reakciju u kriznim situacijama – objašnjava za Danas Darko Vučetić, načelnik Centra za upravljanje geoprostornim podacima.

 

 

U Republičkom geodetskom zavodu ističu da u odnosu na Gis portale, GeoSrbija predstavlja nov koncept upravljanja geoprostornim podacima koji je u potpunosti okrenut korisnicima. Zanimljivo je, takođe, ukazati i na rezultate istraživanja, čiji je cilj da se verifikuje i izmeri uticaj geoprostornih podataka na ekonomiju jedne države, prema kojima standardizovani, kvalitetni i pristupačni podaci mogu da utiču na rast BDP-a i do dva odsto, dok ovakav pristup uvećava produktivnost u određenim sektorima za pet do čak 15 odsto. Ipak, za građane je osnovno pitanje da li će službe katastara, na koje imaju brojne primedbe, sada efikasnije da rade, kao i da li će se manje manipulisati katastarskim podacima.

 

– Uvođenje novog sistema sigurno će omogućiti brži i transparentniji rad svih organizacionih jedinica, a naročito službi za katastar nepokretnosti. Tome će, svakako, doprineti i to što se predmeti formiraju u elektronskom obliku. Prednost ovog sistema ogleda se i u tome što se podaci o svim predmetima formiranim u bilo kojoj službi za katastar nepokretnosti, nalaze na jednom mestu, u centralnoj bazi podataka. Takođe, sistem sadrži i podatke o svim predmetima za upis podnetim od 2002. godine. To praktično znači da se može steći uvid o statusu svakog pojedinačnog predmeta nezavisno od toga gde je formiran, kao i šta se tačno od dokumentacije nalazi u tom predmetu – komentariše Natalija Pilipović, pravnik u Sektoru za katastar nepokretnosti.

 

 

Za korisnike geodetskih usluga važno je da znaju i to koliko je vremena potrebno da se, počev od satelitskih snimaka pa do evidentiranja podataka u katastru, registruju promene na nekoj nekretnini.

 

– Satelitski snimci obezbeđuju informacije o promenama koje su od izuzetnog značaja za vođenje katastra nepokretnosti, jer predstavljaju validan osnov za iniciranje postupka ažuriranja zvanične evidencije o nekretninama i imaocima prava na njima. Kroz te postupke se obezbeđuje evidentiranje promena u katastru, upis nepokretnosti, upis prava i odgovarajućih tereta, kao i pokretanje postupaka pred drugim državnim organima i organima lokalne samouprave koji su nadležni za imovinsko-pravne poslove, urbanizam i izgradnju, zaštitu životne sredine… Jedino katastar koji sadrži sve relevantne podatke o nepokretnostima može da obezbedi pouzdane informacije i sigurnost svim korisnicima – ističe za Danas Jelena Matić Varenica, pomoćnica direktora Sektora geodetskih poslova u RGZ.

 

Projekat „Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji“, čija je realizacija, u saradnji sa Svetskom bankom, započela 2015. obuhvata četiri oblasti: procenu vrednosti i oporezivanje nepokretnosti, E-upravu za pružanje pristupa informacijama o nepokretnostima, institucionalni razvoj RGZ-a i upravljanje projektom. „Cilj je da se unapredi efikasnost, transparentnost, dostupnost i pouzdanost sistema za upravljanje nepokretnostima zajmoprimca. Između ostalog, biće sproveden program izrade digitalnog katastarskog plana za odabrane katastarske opštine i rešeni neki zaostali predmeti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Planirano je i da se realizuju geodetska merenja i uspostave baze digitalnih katastarskih planova u regionu Vojvodine“, komentariše Dragan Pavlović, direktor projekta.

 

Atraktivan Registar cena nepokretnosti

 

– Jedna od usluga Republičkog geodetskog zavoda, koja se pokazala veoma korisnom, jeste Registar cena nepokretnosti i procene vrednosti nekretnina. Podsetiću da Registar cena nepokretnosti mesečno poseti oko 5.000 građana. Osim toga, za procenitelje, sudske veštake i advokate, koji koriste i javne izveštaje o stanju na tržištu nepokretnosti, mesečno se pripremi više od 40 standardnih izveštaja za izdavanje podataka. Tu su i profesionalni korisnici koji prate kretanja na tržištu i savetuju investitore. Treba pomenuti i neke od lokalnih poreskih administracija koje za oporezivanje nepokretnosti koriste uslugu prosečnih cena. Dalje, Zavod za statistiku koristi podatke za određivanje eksperimentalnih indeksa cena stambenih nepokretnosti po EUROSTAT standardima, a uvid u podatke Registra ima i Jedinica za finansijske istrage MUP-a – kaže za Danas Marija Rašković, načelnica Odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu.

 

Izvor: Danas