Vruće teme

Atina uoči protesta: Da li je moguć kompromis između Skoplja i Atine oko imena

 

Uoči današnjeg masovnog mitinga koji se u Atini održava u znak protesta zbog potencijalnog kompromisa Grčke sa vlastima u Skoplju oko zvaničnog imena Makedonije napadnuta je kuća grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa, glavnog govornika na protestu zakazanom za 14.00 sati po lokalnom vremenu.




Grčki list “Katimerini” navodi da je Teodorakisova kuća napadnuta juče i da nije poznat identitet napadača. “Dojče vele” (DW) je ranije preneo da je 92-godišnji Teodorakis, kojeg naziva ikonom grčke levice, poručio da je “sveže sećanje na Jugoslaviju“, a da će Grčka biti “sledeća žrtva”.

 

AP navodi se da učesnici protesta stižu u stotinama iznajmljenih autobusa, kao i trajektima sa grčkih ostrva. Organizatori protesta se nadaju da će se na Trgu Sintagma okupiti milion ljudi. “Katimerini” navodi da da je oko 1.500 autobusa angažovano da prevezu demonstrante u prestonicu i od ranog jutra hiljade demonstranata pristiže u prestonicu Grčke, a među prvima su stigli učesnici protesta sa ostrva Krit. Navodi se da je 1.000 nešto posle sedam sati pristiglo u tri broda koja su krenula iz Hanije i Herakliona. Grčki dnevnik navodi da se očekuje da na atinskom trgu Sintagma bude razvijena ogromna zastava Grčke od 150 kvadratnih metara.

 

Navodi se da se u glavnim ulicama Atine nalazi već na desetine prodavaca koji nude male i velike grčke zastave, kao i druge zastave s obeležjima Vizantije, kao i da se očekuje dolazak više od 2.500 autobusa iz raznih delova Grčke.

 

Katimerini” navodi da je vlada umanjila značaj protesta u vreme kada pregovori zvaničnika Atine i Skoplja ulaze u kritičnu fazu. Grčki list, pozivajući se na neimenovane izvore, piše da će današnje proteste vlasti pažljivo pratiti i da bi mogli i da “modifikuju svoj pristup”.

 

Nedavno objavljene ankete pokazuju da se skoro 60 odsto Grka protivi upotrebi reči “Makedonija” u nazivu bivše jugoslovenske republike, dok 35 odsto grčkih ispitanika kaže da ne bi imalo ništa protiv kombinovanog naziva u kojem bi se našla i ta reč. Istovremeno, 65 odsto ispitanika pozitivno gleda na protestne skupove u vezi sa imenom Makedonije, prenosi portal GreekReporter.com. Većina glasača vladajuće grčke partije Siriza – 57 odsto njih – veruje da je dobro što se takvi skupovi organizuju.

 

Protesti se održavaju nakon što je posrednik u pregovorima o sporu oko imena Makedonije, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, Metju Nimic, posetio Atinu i Skoplje, gde je sa zvaničnicima razgovarao o mogućnostima rešenja 25-godišnjeg spora. Prema saznanjima medija, u pitanju je pet predloga: Severna Makedonija, Gornja Makedonija, Nova Makedonija, Republika Makedonija (Skoplje), Vardarska Republika Makedonija.

 

Atina i Skoplje su se saglasili da pojačaju pregovore kako bi postigli sporazum, u sporu koji je zakočio ambicije bivše jugoslovenske republike da se pridruži NATO i EU.  Grčka smatra da ime Makedonija podrazumeva teritorijalne pretenzije na njen severni region, koji nosi isti naziv, a stotine hiljada Grka okupilo se u Solunu prošlog meseca u znak protesta protiv upotrebe naziva “Makedonija” u bilo kom rešenju.

 

Protivnici dogovora sa, kako je u Grčkoj zovu, Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom za nedelju su zakazali proteste na trgu Sintagma u centru Atine. Organizatori očekuju da će na protestu učestvovati oko milion ljudi. Stanovnici Atine imaju podeljena mišljenja o ovom problemu i zakazanim protestima.

 

“To nisu samo demonstracije zbog imena, već i način izražavanja nezadovoljstva prema aktuelnoj vlasti i načina na koji se svi političari bave problemima građana”, kaže jedan građanin Atine.

 

Glavni urednik redakcije za spoljnu politiku televizije ANT1 iz Atine Nikolas Vafidis za N1 kaže da je “pitanje imena Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije složeno”, ali da između Atine i Skoplja postoji volja da se dođe do kompromisa.

 

“Sada imamo dve vlade koje su spremne da razgovaraju, da pronađu zajednički jezik i rešenje koje će biti na obostranu korist. One moraju, s jedne strane, da uzmu u obzir osećaje koji postoje među građanima, ali i, sa druge strane, šta su dugoročni interesi obe zemlje – a to je da se to pitanje reši i da se pronađe zajednički put ka budućnosti”, rekao je  Vafidis.

 

Ivor: N1, B92.net, agencije




Kategorije