Pripremila: Gordana Radisavljević – Jočić
Nikada nije pouzdano utvrđeno ko je autor stihova najstarije srpske himne posvećene Svetom Savi. Pisanih dokumenata nema, postoji najverovatnije samo zapis pesme „Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“. Istorijski tragovi vode preko Srema, do manastira Kuveždin na jugozapadnom obronku Fruške gore.
U manastiru koji je krajem 17. veka osnovao srpski vojvoda i poslednji srpski despot Stefan Štilјanović, 1735. godine, najverovatnije, himnu Svetom Savi ispevao je vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar.
Nažalost, manastirska arhiva u Kuveždinu ne postoji, izgorela je tokom Drugog svetskog rata. Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o njenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo je u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici „Prva srpska igumanija posle srednjeg veka“, koju je napisala monahinja Teodora Vasić, a izdao manastir Vavedenje presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine. U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeljković piše da je u Kuveždinu nastala himna i spominje njenog autora Jovana Gligorijevića i jeromonaha Silvestera Vučkovića, koji je himnu i zapisao. U ovom izdanju Nedeljković ne navodi izvor podataka o nastanku Himne Svetom Savi.
Veliki srpski istoričar Dimitrije Ruvarac, oslanjajući se na pesmaricu iz 1845. godine, zaklјučio je da je pesma najverovatnije nastala negde u Sremu, ili barem iz pera nekog ko je sa Sremom imao duboke veze, pošto se u tadašnjem tekstu, uz Srbiju, pominjao samo Srem.
Književnik i osnivač Srpskog narodnog pozorišta Jovan Đorđević zapisao je da je himna posvećena Svetom Savi prvi put javno izvedena 1839. godine na đačkoj proslavi u Segedinu, a da je autor stihova njegov profesor Pavle Stamatović.
Kao mogući stihotvorac pominjan je i Vasa Živković (1819 – 1891), sveštenik i pesnik iz Pančeva i autor druge dve čuvene pesme: “Rado ide Srbin u vojnike” i “Oro klikće sa visine”. Međutim, Dušan Kovačević, profesor na katedri za istoriju Univerziteta u Novom Sadu, u potpunosti negira takvu tvrdnju.
Prvi notni zapis Svetosavske himne ostavio je kompozitor Kornelije Stanković (1831 – 1864) posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine. Svoju muzičku verziju uradili su docnije i drugi kompozitori Stevan Mokranjac, Davorin Jenko i Petar Krstić.
Manastir Kuveždin
Budući da je Kuveždin posvećen Svetom Savei i Svetom Simeonu, manastir je odigrao veoma važnu ulogu u širenju kulta najstarijih srpskih svetaca među srpskim življem Srema. Osnovan je 1520. i mnogo puta je pustošen i obnavlјan. Puni procvat, kao jedan od najvećih ženskih manastira, doživlјava u vreme prve savremene igumanije Melanije između dva svetska rata. Bio je toliko moćan da kao svoj metoh preuzima manastir Vavedenje u Beogradu.
Nemački i ustaški vojnici su 1944. minirali ceo manastir. Deo ikona, za šta je platila životom, iz ruševina je spasila monahinja Jelena. Preostale blago, oko 20 ikona, sakrila je u manastirskoj kapeli, što je kasnije platila životom. Ustaše su je uhvatile, ubile i na nju nabacale ikone. U Kuveždinu je stradala arhiva, veći deo biblioteke, deo riznice sa crkvenim sasudima.
Posle Drugog svetskog rata nova, komunistička vlast nije imala sluha za stradanja manastira. Kuveždinu je oduzeto ogromno imanje, pa je opusteo. Jedino je sačuvana manastirska kapela, gde su smešteni sačuvani delovi ikonostasa (20-ak ikona). Neposredno posle rata kvalitetna cigala sa ruševina zapadnih i severnih konaka je upotrebljena za zidanje domova kulture u okolnim selima Divoošu i Čalmi.
Obnova Kuveždina (od 1997.) završena je tek aprila 2012. kao poslednjeg od 16 fruškogorskih manastira.
Prve proslave u Zemunu i Kragujevcu
A o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavlјena u Zemunu 1812. godine (Austrougarska monarhija) na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se „Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola“.
U Kneževni Srbiji, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja, Sveti Sava je prvi put proslavlјen kao školska slava u Kragujevcu, u tadašnjoj Gimnaziji i Liceju 1840. godine. Odlukom Sovjeta Knjaževstva Srbskog koja je doneta 2. januara 1840. godine, prvi srpski arhiepiskop, Sveti Sava, postao je praznik ustanovlјen kao školska Slava i redovan školski praznik.
Savindan je kao školska Slava proslavlјan do 1945. godine, kada su je vlasti ukinule, a odlukom Ministarstva prosvete od 1985. godine ponovo se obeležava u svim školama, kao radni dan, za koji učenici organizuju priredbe za zvanice. Na Kragujevačkom univerzitetu, od 2005. godine, u čast školske Slave, svake godine se dodelјuju stipendije najbolјim učenicima.
Izvor: Politika, Novosti, Wikipedia, tv Hram
Dodaj komentar