Magazin

Jedan recept, jedna priča: Napoleonove kocke

 

Napoleon Bonaparta je rođen 15. avgusta 1769. u Ajačiju, na Korzici. Kao dete siromašnog korzičkog plemića školovao se na francuskoj vojnoj akademiji. Početak Francuske revolucije dočekao je sa činom artiljerijskog kapetana. Strpljivo je vrebao priliku koja će ga dovesti do slave. Ubrzo mu se ukazala. Naime, grad Tulon nije prihvatio Francusku Republiku. Napoleon je 1793. godine dobio zadatak da komanduje opsadom grada umesto ranjenog generala. Za dobro obavljen zadatak unapređene je ni više ni manje u čin brigadnog generala. Tada je imao 24 godine. Od tada kreće njegova munjevita vojna i politička karijera.

 

Istorija nas uči da je tokom prve decenije 19. veka zaratio je sa skoro svakom važnijom evropskom silom, a njegovi ratni uspesi omogućili su političku i ekonomsku prevlast Francuske nad većim delom Evrope.



Imao je 35. godina kada je sebe 1804. krunisao za cara. Pobede je nizao sve do katastrofalne invazije na Rusiju 1812. U osvajanje Rusije Napoleon je poveo 610. 000 vojnika. Bila je to najveća vojna i osvajačka avantura do tada.Umesto da pruže otpor Rusi su se povlačili paleći sela. Kada su Francuzi najzad umarširali u Moskvu imali su šta da vide.Grad je goreo. Ruski vojnici su ga pre nego što su se povukli zapalili. Glad, ruska zima i povremeni gerilski napadi ruske vojske uništili su francusku vojsku.

 

Za Naopleona vreme provedeno za stolom bilo je gubljenje vremena. U istoriji kulinarstva ostalo je zabeleženo da je “praktikovao  da u vreme doručka prima naučnike i umetnike, a za vreme ručka je vodio državničke dogovore”. Sve to dovodilo je do očajanja njegovog glavnog kuvara Anrija Olivijea, pozatog kreatora mnogih svetkih poznatih specijaliteta.

 

I zato, kada je za jednu svečanu večeru, posle niza kulinarskih remek-dela izneo na sto i jedan novi, upravo izmišljeni kolač, bio je iznenađen njegovom reakcijom. Napoleon je uz razgovor uzeo jedan kolač, probao ga, zadovoljno pogledao i sa odobravanjem pojeo još jedan. Iz zahvalnosti Olivije je novi kolač sličan krempitama nazvao „Napoleonove kocke“.

 

Igrom sudbine, posle ratova sa Rusijom, Anri Olivije je postao glavni kuvar i na ruskom carskom dvoru i tamo je često pravio „Napoleonove kocke“.

 

To je, možda, razlog što je ovaj kolač poznat i kao ruska torta Naopleon. Postoji i priča da je ruska Napoleon torta nastala 1912. godine u znak obeležavanja 100 godina velike ruske pobede. Bila je trouglastog oblika, kao Napoleonova kapa, a beli krem na vrhu trebalo je da podseća na sneg koji je Kutuzovu olakšao pobedu nad Napoleonom. U ovoj varijanti u fil se dodaje i bobičasto voće.

 

Mi vam pokanjamo original recept Anrija Olivijea.

 

Napoleonove kocke

 

Potrebno je za testo:

 

400 grama butera, 4 čaše brašna i čaša hladne vode

 

Za krem:

 

pola litra mleka, čaša šećera, 2 žumanca, kašika oštrog brašna, 150 grama butera, štapić vanile i čaša šećera u prahu.

 

Priprema:

 

Dobro umutiti buter, a zatim dodati brašno i čašu hladne vode i zamesiti testo. Podeliti ga na 4 dela i staviti u frižider da postoji na hladnom bar jedan sat. Zatim testo razvući u kore debljine pola cm i ispeći.

 

Za krem razmutiti kašiku brašna sa žumancima i 3 kašike hladnog mleka, a ostatak mleka staviti da zavri sa šećerom i vanilom.

 

Kada mleko provri umešati razmućeno brašno, kuvati uz mešanje minut-dva i skinuti sa vatre. Kada se krem prohladi dodati buter umućen sa šećerom u prahu, sve zajedno još malo mutiti i filovati kore.

 

Koru po koru premazivati kremom i ređati jednu preko druge i do služenja držati u frižideru.

 

Pre služenja posuti prah šećerom. Iseći na kocke i poslužiti.

 

Služiti uz čašći francuskog konjaka, desertnog francuskog vina ili vodku.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .