Kakva nas klima čeka? Naučnici nemaju ohrabrujući odgovor

Kakva nas klima čeka? Naučnici nemaju ohrabrujući odgovor

 

 

Više od četvrtine kopna naše planete moglo bi u narednih nekoliko decenija da bude znatno više izloženo sušama, pokazalo je novo istraživanje britanskog Univerziteta istočne Anglije i kineskog Južnog univerziteta nauke i tehnologije.

 

Naučnici upozoravaju da promene padavina i isparavanja povezane sa klimatskim promenama mogu da utiču na povećanje verovatnoće domino efekta dugotrajnih suša i šumskih požara.

 

Oni procenjuju da su se temperature širom sveta od predindustrijskih vremena povećale za jedan stepen. Većina njih krivi uticaj ljudskog faktora kao što je upotreba fosilnih goriva, prenosi Glas Amerike.

 

Istraživači su ispitivali koji efekat izaziva povećanje temperature od dva stepena na izloženost sušama u različitim regijama, odnosno mera suvoće zemljine površine.

 

Ono što smo otkrili je da među regione koji su se značajno promenili u poređenju sa godišnjim varijacijama koje smo imali u prošlosti, spadaju jugoistočna Kina, centralni deo Severne Amerike, severni delovi Južne Amerike, južna Afrika i Mediteran”, kaže Manodž Džoši stručnjak Univerziteta Istočne Anglije.

 

Pariski klimatski sporazum, potpisan 2015. godine, ima za cilj ograničenje globalnog zagrevanja na dva stepena iznad nivoa tokom predindustrijskog perioda. Džoši navodi da je taj nivo kritičan.

 

“Otkrili smo da u ovih šest regiona koje smo posmatrali, možete zapravo ograničiti količinu aridifikacije ukoliko se porast temperature na globalnom nivou zadrži na dva stepena”, rekao je on.

 




Džoši navodi da će buduća prosečna klima biti poput više sušnih godina kroz koje prolazimo.

 

“To je kao da se suočavate sa umerenom sušom koja nikada ne prestaje. Ako ste zainteresovani za posledice takve suše u poljoprivredi, poput toplotnog stresa, domino efekta suše ili potencijalnih šumskih požara na primer – za sve faktore aridnost je veoma važna”, kaže Džoši.

 

Kalifornija je pretrpela neke od najtežih šumskih požara u svojoj istoriji. Preko pet i po hiljada kvadratnih kilometara bilo je zahvaćeno vatrom tokom 2017. godine i skoro 50 ljudi je izgubilo život.

 

“KIimatske promene će učiniti određene stvari verovatnijim – pri tom mislim na šumske požare i sušne regione. Međutim, ne možete uzeti određene pojave i reći da je do njih došlo zbog klimatskih promena. To nije način na koji funkcioniše klimatska nauka”, smatra on.

 

Istraživački tim upozorava da bi na poljoprivredu, biorazličitost i kvalitet vode direktno uticalo sušenje ogromnih površina zemlje.

 

 

Izvor: B92.net