Foto: Aleksandar Jočić, Dragan Bosnić

U najnovijoj reportaži o Beogradu, britanski “Indipendent” poziva čitaoce da 13. januara proslave Novu godinu po julijanskom kalendaru u srpskoj prestonici, predlaže koje znamenitosti da obiđu, gde da jedu, piju, kupuju…..

“Dođite po drugu dozu novogodišnje večeri u Beograd, gde Srpska pravoslavna crkva koristi stari julijanski kalendar, što znači da se sve (obeležava) 13 dana kasnije”, navodi se na portalu britanskog lista. Kako ističe, i dalje ima vremena za doček “uz još jednu noć proslave i vatrometa u centru grada”.

Posetiocima Beograda predlaže se da obilazak započnu u Knez Mihailovoj ulici, kao i da prošetaju Kalemegdanom, istraže “preuređenu obalu” Save kod Savamale… Napominje da se duž obale Save i Dunava nalaze splavovi koji doprinose dobro zasluženoj reputaciji Beograda kao mestu gde se vodi “jedan od najbučnijih noćnih života u istočnoj Evropi”.

“Indipendent” primećuje i da je jedna od najvećih pravoslavnih crkava na svetu – Hram Svetog Save vidljiv iz svih delova grada. Posetioce poziva i da se popnu na vrh Kule Gardoš u Zemunu odakle se, kako navodi, pruža pogled na krovove od crepa, sa Dunavom i Starim gradom u pozadini. Predlaže i posetu Muzeju savremene umetnosti, za koji navodi da je otvoren u oktobru 2017. godine nakon što je bio zatvoren 10 godina, kao i posetu Muzeju Cepter.

Navodi se i da su hoteli u Beogradu “neverovatno pristupačni” u poređenju sa onima u drugim evropskim prestonicama, kao i da je veliki izbor restorana i da se novi stalno otvaraju. Ističe i da se u Knez Mihailovoj nalaze brojni butici, a da Beograd ima mnogo pijaca, od kojih je najbolja, ocenjuje, na Vračaru.

„Kalinić pijaca ima vrtoglav broj tezgi koje prodaju lokalne proizvode, kako i mesare i prodavce ribe”, ukazuje „Indipendent”.

Na portalu se posetiocima objašnjava da je dinar valuta koja se koristi u Srbiji, da su napojnice dobrovoljne, ali uobičajno da iznose 10 odsto, da je korišćenje tramvaja i autobusa „veoma jeftino”.

Julijanska nova godina

Julijanska Nova godina (najčešće kod Srba: Srpska Nova godina, a kod ostalih Stara Nova godina ili Pravoslavna Nova godina) je praznik koji se slavi  14. januara po Gregorijanskom kalendaru svake godine. Tog datuma je 1. januar po Julijanskom kalendaru.

Zanimljivo je i to da tradicija obeležavanja Julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj (kao Alter Silvester), kao i u nekim delovima Galske zajednice u Škotskoj (Edinburški Am Bothan).

Po narodnim občajima za novu godinu Srbi su se skuljali i igrali narodne igre. Tokom Osmanske vladavine bilo je zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija, u početku novogodišnja skupljanja su bila potajna da Osmanlije ne bi doznale ali kako je vreme prolazilo iz straha sve manje su se održavali tako da je vremenom prestao ovaj običaj.

Proslava Srpske nove godine nekada

Pravoslavna Nova godina slaviće se u u subotu, 13. januara, ali ne tako davno, bila je zabranjeni praznik. Pre više od četiri decenije, Narodna milicija zakucala je na vrata sobe Radoša Bajića. Za pravoslavnu Novu godinu, harmonikom i glasom digao je na noge ceo Studentski grad. Zbog toga je iz njega i izbačen.

U mom sećanju je nešto što bi se moglo nazvati jedna tajnovitost, nešto u poverenju, jedna konspirativnost. Na neki način, gotovo pogledima su se ljudi dogovarali, govorivši pritom o nečem drugom – hoćemo li večeras, gde ćemo, šta ćemo“, kaže glumac i reditelj Radoš Bajić.

Izbor su uglavnom bile lokalne kafane. Slavilo se do zore uz repertoar na kome se našla i poneka zabranjena pesma. „Svi su slavili, svi koji nisu bili bliski Titu i svi koji nisu bili komunisti. U to vreme je bilo zabranjeno, kafane su se zaključavale u osam, pola devet kad ljudi dođu. Bile su kontrole, policija, čuda, ali eto, bilo je tad zabranjeno, slađe i verovatno interesantnije“, ističe Milica Petković iz restorana „Tri šešira“.

Oni koji nisu smeli da rizikuju, obeležavali su je tiho u svojim domovima. „Pamtim jedne godine da sam u društvu jednog državnog službenika, koji je bio član Saveza komunista, a i ja sam bio, i jednog predratnog kelnera koji je radio po kafanama užičkim, dočekali Novu godinu u stanu tog druga“, kaže istoričar Milorad Iskrin.

Pravoslavna Nova godina predstavljala je otpor tadašnjem režimu i pokušaj da se očuva srpski nacionalni identitet, objašnjavaju stručnjaci. „Kada je ona izgubila taj integrativni element bunta i otpora u prethodnom režimu, kada je nastala nova država sa svojim nacionalnim praznicima i slobodom religijskog ispovedanja Božića, Uskrsa itd. naravno da je moć ovog praznika slabila“, ističe sociolog Dalibor Petrović.

U narodu popularnu srpsku Novu godinu, danas obeležavaju uglavnom mladi, bez svesti o značenju koje je imala u vreme njihovih roditelja. Ona opstaje i kroz javne proslave na trgovima koje su do skoro bile nezamislive.

Izvor: Politika, Wikipedia, RTS