Fenomeni

Bitkoin slavi deveti rođendan: Špekulativni balon ili valuta budućnosti

 

Pre tačno devet godina, 3. januara 2009. godine nastao je bitkoin. Devet godina kasnije, vrednost bitkoina je 15.190 dolara. A pedeset bitkoina koji su napravljeni na današnji dan 2009. godine vrede 759.000 dolara.

 

Iako nema tačnog konsenzusa kada je zapravo rođendan bitkoina, jer može da se smatra da je to 31. oktobar 2008. godine, kada je Satoši Nakamoto objavio dokument koji objašnjava osnove projekta. Ali, 3. januar je momenat kada je bitkoin zapravo počeo da postoji, tako da je prikladniji.

 

Bitkoin još uvek nije zadao mnogo glavobolja bankama. Međutim, finansijski eksperti veruju da će kriptovalute poremetiti ili čak preuzeti svetski finansijski sistem u budućnosti, da li kroz bitkoin ili neku drugu valutu.

 

Tržište kriptovaluta u Srbiji

 

Kako za portal eKapija objašnjava direktor Centra za ekonomska istraživanja Beograd (CEIB) Nikola Korbar, naša zemlja još nije ni pokušala da reguliše ovo tržište pa je, zajedno sa BiH i Crnom Gorom, na samom začelju po korišćenju digitalnih valuta.

 

Iako, dakle, trgovanje još nije na odgovarajući način regulisano, plaćanje bitkoinom polako dobija na popularnosti i u Srbiji. Tako su nedavno hostel i jedriličarski klub Jedro objavili da će su počeli da prihvataju plaćanje ovom valutom.

 

Iako preduzeća mogu da prihvataju koine bez ikakvog problema, pogotovo kao sredstvo kompenzacije, kaže Korbar, upotreba bitkoina kao platnog sredstva ipak nije preporučljiva zbog njegovog rasta vrednosti.

 

Sve više “digitalnih rudara” u Srbiji

 

 

Koliko je “rudarenje” bitkoina i drugih kriptovaluta postalo popularno u Srbiji možda najbolje pokazuje stanje na tržištu opreme koje ovi, “digitalni rudari” koriste, upozorava Ekapija u svom istraživanju.

 

Posebno interesantno deluje podatak portala KupujemProdajem da je tokom prethodnih 12 meseci izuzetno porasla trgovina skupim grafičkim karticama – sa oko 500.000 EUR koliki je bio prosek prometa za 2015. i 2016. na čak oko 1,2 mil EUR koliko iznosi promet preko tog portala ove godine.

 

Nema nikakve sumnje da je ovaj dramatični rast uzrokovan masovnim “kopanjem” kriptovaluta u Srbiji, budući da su upravo procesori moćnih grafičkih kartica glavni alat za to. Velika prepreka za rast “rudarenja” u Srbiji leži u visokim troškovima, kako opreme tako i energije koju troši u svom radu. Tako, prema rečima Nikole Korbara, uređaji napravljeni specijalno u ove svrhe koštaju i po 6.000 USD, dok svaki od njih troši struje kao omanja TA peć.

 

Balon ili ne?

 

Ipak, i pored svih ovih činjenica, jedno pitanje i dalje ostaje bez jasnog odgovora – da li je bitkoin samo još jedan špekulativni balon i prilika za brzu zaradu i još brži gubitak ili nova valuta koja će promeniti način na koji razmišljamo o novcu.

 

Nejasna je i budućnost bitkoina, čak i ukoliko preživi izazove koje mu neki predviđaju. Iako ga sve više prodavaca prihvata, ova valuta ipak sve manje deluje kao sredstvo plaćanja a sve više kao roba kojim se na tržištu trguje i, čini se, mnogo zarađuje.

 

Koliko god mu dugoročni uzlazni trend išao u prilog, toliko trenuci naglog pada (čak i do 40% vrednosti u samo jednom danu) opreznije ulagače i dalje drži rezervisanim prema ovoj investicionoj prilici.

 

Tradicionalne valute imaju stroge mehanizme kontrole i retko kada beleže takve oscilacije vrednosti. Toga u svetu kripovaluta nema, pa su tolike oscilacije gotovo svakodnevne, a nisu retki ni glasovi upozorenja da je bitkoin pred pucanjem i da bi moglo doći do strmoglavog pada koji bi velikom broju ljudi naneo ogromne gubitke.

 

Bitkoin kao sistem ne može “pući”, tvrdi Korbar, jer se u osnovi radi o tehnologiji koja danas ima ogromnu primenu u svetu. Upravo zbog svega navedenog, umesto “pucanja” bitkoin balona čini se da bi bilo preciznije govoriti o njegovom naduvavanju i izduvavanju, smatra on.

 

 

 

 

Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .