Fenomeni

Salvador i Gala Dali: Tri venčanja ekstravagantnog umetnika i njegove muze

 

Piše: Jasmina Stanković

 

Koliko se puta čudljivi genije 20-tog veka  Salvador Dali venčavao? Jedno obično pitanje otkriva tajnu njegove velike ljubavi prema Eleni Ivanovnoj Diakonovoj – Gali.

 

Leta 1929. Elena Ivanovna Diakonova sa svojim suprugom pesnikom Polom Elijarom, dolazi u posetu Salvadoru Daliju u Kadakes, malo katalonsko mesto na obali sredozemnog mora, gde je Salvador provodio detinjstvo i mladost. On je ima 26 godina, Gala deset godina starija više. Ugledavši fatalnu Ruskinju Dali je odmah znao da će se između njih stvoriti neraskidiva veza. U svojoj knjizi Ja sam genije svoj susret sa Galom opisuje ovako:

 

„Ona je suđena da bude moja Gradiva (junakinja iz romana V.Džensena), ona koja me gura napred, moja pobeda, moja žena“, napisao je on. I zaista, od tada pa do same smrti Gala je bila Dalijeva do srži, do kostiju, ona je bila izbor njegovog života i neophodnost – kao vazduh ili hrana.

 

 

Za Salvadora poznanstvo sa Galom bila je kao udar groma – ona se tačno uklapala u sliku nepoznate, elegantne žene koja ga je često „proganjala“ u snovima. Imala je dobro držanje, male grudi, kožu kao svila, i izgledala jeizrazito mladoliko za svoje godine (tada je imala 36); znao je da ima muža i ćerku, ali je isto tako znao da će ona odgovoriti na njegova osećanja. Jedina stvar koja je Dalija mučila u tom trenutku bila je što je još uvek bio nevin kada je upoznao divnu Galu.

 

Da bi koliko voli svoju Galu, venčavali su se nekoliko puta: građanski brak su sklopili 1935, katalonski brak 1958 i  u koptskoj pravoslavnoj crkvi 1963.

 

 

Dali i Gala zatim stvaraju svoj svet, živeći između Pariza, Njujorka i Port Ligata, malog mesta na obali mora, gde Dali uređuje godinama svoj dalijevski svet i sa Galom stvara nova iznenađenja. Dali je godinama gajio osećanje da svojoj Madoni želi da kupi zamak. Protekle su decenije kada se ukazala mogućnost da nedaleko od svog rodnog mesta Figerasa kupi oronuli zamak Pubol iz 13 veka. 70-tih godina Pubol prelazi u ruke Saladora Dalija, i on želi i moli Galu da joj pokloni zamak.

 

Za odgovor je morao da sačeka nekoliko dana. Posle neizdrživog čekanja, Gala je dala svoj odgovor; dozvoliće Daliju da joj pokloni zamak Pubol, pristaje da bude Madona ovog zamka, pod uslovom da Dali samo uz njenu pozivnicu može da kroči na tlo Pubola. Dali, oduševljen ovakvim ekstravagantnim  odgovorom, pristupa obnavljanju i “dalinizovanju” zamka, na svoj način.U isto vreme,stvara muzej od starog, oronulog pozorišta  u centru Figerasa, i naziva ga muzej Salvadora Dalija i Gale.

 

 

Danas su ovi muzeji nezaobilazna mesta poseta svih ljubitelja i poznavaoca Dalijeve ekstravagantne umetnosti.

 

 

Dalijeva Madona – Gala- prisutna je na svim njegovim platnima. Dali svoje slike potpisuje sa Dali- Gala, kao da iznova želi da prikaže neraskidivu vezu. Salvador Dali veruje da bez nje ne bi stvarao. Pored sve fizičke i emotivne slobode, bili su povezani nereskidivim vezama. Poput renesansnog umetnika, neiscrpno je stvarao, ne samo kao slikar, bio je dizajner nakita,   parfema, kostimograf, kreator, vajar, pisao knjige, a sa Bunjuelom snimao i filmove. Uvek je iznenađivao svojim kreacijama i idejama, i često ga stara Evropa nije razumela. Zato odlazi u Ameriku i tamo osvaja mnoge kolekcionare.

 

 

Zajedno sa jednom francuskom kućom za izradu parfema, pred kraj života, kreirao je parfem i potpisao jednu od najlepsih bočica u parfimerijskom svetu, koja je predstavljena kao pravo umetničko delo u limitiranoj i numerisanoj ediciji u muzeju Jacquemart-Andre u Parizu, 22. oktobra 1983 godine.

 

 

 

 

 

 

 

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .