„Vesti iz prošlosti”: Šta se čitalo u Srbiji pre 80 godina?

„Vesti iz prošlosti”: Šta se čitalo u Srbiji pre 80 godina?

 

Sajt Danasa od 1. januara pokreće novu redovnu rubriku „Vesti iz prošlosti“ u okviru koje ćemo svakog jutra objavljivati analize vesti i naslovnih strana dva dnevna lista „Vreme“ i „Pravda“.

 

Redakcija Danas je izabrala za analizu period pre 80 godina, odnosno svakodnevno će pisati o tome šta su bile glavne vesti istog dana 1938. godine. Kao predmet analize biće uzeta dva dnevna lista koja su tada svakodnevno izlazila, pored Politike, a koji danas više ne postoje. U narednim godinama u planu je da se uključe i drugi listovi, u zavisnosti od toga koji su te godine izlazili.

 

List Vreme je izlazio od decembra 1921. do aprila 1941. godine u Beogradu, dnevno. Vreme je imalo i dodatke „Dečje Vreme“, „Ženski svet“, „Vreme-Nedelja“, „Vreme-Četvrtak“ i „Vreme od nedelje do nedelje“. Bio je to dvorski i radikalno-režimski list, navodi se na sajtu Digitalne Narodne biblioteke Srbije. Vlasnici i izdavači za Štamparsko-izdavačko preduzeće Vreme bili su  Nenad Đorđević, Milutin Stevanović, Dušan Glišić, Danilo Gregorić, a odgovorni urednici Sava Jovanović, Boško Bogdanović, Grgur Kostić, Đorđe Pecarski, Grgur Kostić, Dojčilo Mitrović i Borivoje Glišić. Na sajtu Digitalne NBS navodi se da su osnivači „Vremena“ pripadali grupi radikalskih političara. Među glavnim urednicima bili su Ljuba Popović, Mihailo Živančević, Stanislav Krakov.

 

Inicijativu za njegovo osnivanje dao je lično kralj Aleksandar Momčilu Ninčiću. On je pored Milana Stojadinovića bio stvarni vlasnik lista. Da bi „Vreme“ bilo na nivou „Politike“ angažovan je za direktora bivši saradnik tog lista Kosta Luković. U vlasništvu Milana Stojadinovića list je postao profašistički. Po padu Stojadinovićeve vlade „Vreme“ je preorijentisano u vladin organ. U to vreme presudnu ulogu na uređenje lista imao je Ratomir Sotirović, takođe saradnik „Politike“. List je obustavljen pred Drugi svetski rat, aprila 1941. godine.

 

Novine Pravda, s druge strane, bile su organ naprednjačke omladine. „Pravda“ je osnovana 1904. godine, a njeni osnivači bili su Pavle Marinković i braća Sokić koji su u stvari, sve vreme do kraja izlaženja lista bili njegovi vlasnici i izdavači. Odgovorni urednik je bio S. Petrović.  Od 1916. do 1918. godine list je izlazio u Solunu. Prema navodima sa Digitalne NBS, od 1906. do kraja izlaženja list je pored glavnog izdanja imao i više naknadnih izdanja obeleženih kao drugo, jutarnje izdanje, ili neobeleženo izdanje.  List je izlazio dnevno sve do 1941. godine. Prilikom pokretanja bio je list naprednjaka, a posle Prvog svetskog rata nije se vezivao ni za jednu političku stranku.

 

Pored redovnih vesti o događajima u zemlji i svetu, list je redovno pratio i kulturni život. Imao je stalne rubrike. U njemu su sarađivali mnogi poznati javni i kulturni radnici: Desimir Blagojević, Spasoje Đorđević, Radosav Gogić, Milan Roglić, Đorđe Dedić, Predrag Vijorović, Strahinja Đorđević, Nestor Malinić, Milorad Gavrilović, Milorad Đorđević, Milan Ristić, Gradimir Marinković, Dušan Mijatović, Olivera Ristić, Radivoj Koparac, Radenko Tomić, Vojislav Vasiljević, Stipe Pekić, Evgenije Zaharov, Stojan Marinković, Miloš Petrović…

 

Sadržaji starih novina, inače, dostupni su i u digitalnom formatu na sajtu Digitalne Narodne biblioteke Srbije.

 

Podsetnik i na magazinske teme

 

Osim svakodnevne rubrike „Vesti iz prošlosti“ s vremena na vreme  Danas će objavljivati i analizu nekadašnje periodične štampe – šta su bile teme kojima su se bavili nedeljnici, na koji način se pristupalo temmama i kako su one bile ilustrovane.

 

Izvor: Danas