Barometar slobode: Vlast vrši pritisak na izveštavanje

Barometar slobode: Vlast vrši pritisak na izveštavanje

 

Fotografija: Aleksandar Jočić

 

Srbija je 20. od 30 posmatranih zemalja u istraživanju Barometar slobode 2017. prema ukupnom ostvarivanju političkih i ekonomskih prava, kao i prema vladavini prava, a sloboda medija u većini posmatranih zemalja je u opadanju. Kada je reč o regionu, na listi pre Srbije nalaze se Hrvatska na 14. mestu, na 18. Albanija, na 19. Crna Gora, dok se iza Srbije na 21. mestu nalazi Makedonija, a na 25. mestu je Bosna i Hercegovina, navodi se u izveštaju koji je predstavljen u Beogradu.

 

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju, sloboda i nezavisnost medija su i dalje u opadanju zbog ozbiljnih izazova s kojima se suočavaju mediji i novinari. Ocenjuje se da vlast vrši politički i ekonomski pritisak na izveštavanje, a česte su i neprijateljske izjave državnih zvaničnika prema kritičkim medijima, a posebno prema istraživačkim novinarima.

 

Urednička politika uglavnom je vođena finansijama i često je prisutna autocenzura, a novinare okružuju osećaj straha od gubitka posla, ili okruženje u kojem su zastrašivanje, pretnje i nasilje prema novinarima u porastu, kaže se u izveštaju.

 

Učesnik na predstavljanju izveštaja u Beogradu Dušan Gamser rekao je da su, kada je reč o vladavini prava, pomaci učenjeni po pitanju uključivanja žena u politički život, a da je položaj migranata u Srbiji bio pristojan. On je dodao da su slobode medija i izražavanja ozbiljno pogoršane, da su pogoršanja vidljiva i kada je reč o pravima privatnosti, da je u obrazovanju prisutan problem akademske čestitosti i lažnih diploma i da postoji nedostatak tranzicione pravde.

 

“Prisutno je nepriznavanje odluka međunarodnih sudova, a ratni zločinci zauzimaju visoka mesta u društvu”, rekao je Gamser.

 

U izveštaju o Srbiji se navodi da je situacija u pravosuđu loša i da se veoma sporo poboljšava, a kao glavni nedostatak izdvojena je nedovoljna nezavisnost, efikasnost i integritet pravosuđa. 

 

Politički pritisak na sudove predstavlja samo vrh ledenog brega. Politički uticaj na sektor zakona (policija, tužilac) ili na različite regulatorne organe je još jači. Njihova spremnost da reaguju i njihovu efikasnost zavise od saveta koje dobijaju od izvršne vlasti”, navodi se u saopštenju i kao primer za to navodi se slučaj Savamala koji se dogodio u noći između 24. i 25. aprila 2016. godnie, a i dalje je u predistražnoj fazi”.

 

Sloboda i pravičnost izbora smanjene

 

U izveštaju se navodi i da su kao i u 2016. godini, sloboda i pravičnost izbora u Srbiji su smanjene, a građani žive u okruženju neprestanog održavanja izbora. Kako se navodi, kada je izabran za predsednika Srbije, Aleksandar Vučić premestio je neformalnu moć u zemlji sa premijerske na predsedničku poziciju, a pod njegovim uticajem nalaze se i izvršna i zakonodavna vlast, a pravosuđe neretko donosi odluke u skladu sa stavom vlade.

 

Kada je reč o svih 30 posmatranih zemalja na prvom mestu je Holandija, a na poslednjem, 30. Rusija. 

 

Jedan od učesnika predstavljanja izveštaja Ivan Despotović rekao je da su političke slobode u svim zemljama bile u opadanju, a posebno u postkomunističkim zemljama i da je na to uticao rast populizma, a da su najviše trpele medijske slobode. Dušan Gamser rekao je da je 2017. godina bila godina napretka i značajnih proboja po pitanju LGBT prava. Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Branko Radulović rekao je da su za njega rezultati istraživanja očekivani i da smatra da je po pitanju političkih prava i vladavine prava napravljena realna slika Srbije, koju potvrđuje i “zdrav razum”.

 

Izvor: N1