Piše: Momčilo Antonijević
Foto: Pixabay
Šta je zajedničko Mariji Antoaneti, Prokletoj Jerini i koprivi? Sve tri su žrtve istorijske nepravde, vešte propagande, lošeg PR-a, medijskog linča i smišljenog ocrnjivanja. Od dva različita mišljenja uvek pobeđuje bučnije, kaže Darvin. Ovaj tekst je mali znak ličnog otpora globalnoj nepravdi. Razbijanje istorijskih mitova o tri dame koje nisu miljenice istorije.
Priča kaže da je francuska kraljica Marija Antoaneta, kada su joj rekli da je narod gladan i da nema hleba, ona lakonski odgovorila: Dajte im kolača! Da je rekla – rekla je, ali njene reči nikako nisu pokazatelj njene bogataške razmaženosti, odsustva kontakta sa stvarnim svetom ili aristokratskog cinizma. Kraljica je, baš zato što je znala da je narod gladan, uticala na to da cena hleba bude fiksirana i ne previše visoka. Esnaf pekara, kome se ta socijalna cena hleba nije dopala, odlučio je da pravi drastično manje vekni, a da brašno troši na peciva i kolače koji su bili znatno skuplji i na kojima je zarada bila nekoliko puta veća. Hleb je bio jeftin, ali ga nije bilo. Kraljica, revoltirana njihovim postupkom, naredila je da se sirotinji podele peciva i kolači da bi naučila pameti sitne buržoaske manipulante. Antoaneta je bila na strani najsiromašnijih, a istorija i propagnada dali su joj potpuno suprotnu ulogu.
Ako bacimo pogled na ženski rodoslov, Marija Antoaneta nije prva u svojoj porodici koja je ocrnjena i namerno blaćena vekovima. Njenu direktnu pretkinju (13 kolena unazad) Irinu Kantakuzin mi i dalje zovemo Prokleta Jerina. Da, Irina i njen muž despot Đurađ Branković su preko svoje unuke Marije direktni preci čuvene kraljice koja je završila na giljotini. Taj nimalo lepi epitet – prokleta, Irini je dodelio velikaš sa dvora njenog muža, Radič Postupović, siva eminencija i nešto kao srednjovekovni šef BIA. On je plaćao narodne guslare da smišljaju pesme u kojima se, uz gusle napadala talentovana, požrtvovana, mudra, pismena, sposobna i lepa despotica. Ovo lepa joj se posebno zameralo, pa se u više pesama kao dokaz da je u pitanju veštica navodi podatak da je i sa pedeset godina izgledala kao devojka. Posle smrti muža, Irina se povukla sa dvora u Smederevu u svoju vilu u gradu Rudniku, želeći da pobegne od zlostavljanja svog najmlađeg sina Lazara, koji je maltretirao porodicu, naročito majku, tražeći očeve pare. Svesna da će Turci doći svakog trena, ne želeći da se suprotstavlja sinu, a ni da bude izbeglica, Irina se, najverovatnije, 3. maja 1457. otrovala. Pošto je samoubistvo u srednjem veku smatrano najvećim grehom, Irini je tome verovatno pomogla najbolja prijateljica, pastorka Mara, Đurđeva ćerka iz prvog braka, supruga sultana Murata II i učiteljica njegovog usamljenog sina Mehmeda Osvajača koji ju je mnogo voleo.
Priču o površnosti, nepravdi i lošem PR-u završiću jednom kraljicom iz biljnog sveta – koprivom. Čuveni francuski travar Moris Mesege želeći da istakne njenu neverovatnu lekovitost kaže: Ako bi sa izleta u prirodu trebalo da se vratite samo sa jednom biljkom, neka to bude kopriva. Ipak, i danas se često čuje Neće grom u koprive. Ova narodna poslovica nikako ne znači da je kopriva simbol beskorisnosti i da je nepotrebna, pa da zbog toga zlo neće u zlo. Naprotiv, ova retko lekovita biljka smatrana je biljkom Peruna, slovenskog boga groma. Dakle, njeno pravo značenje je neće najjači da udari na svoje – najjače.
Izvor: Magazin Jasmin.rs
Dodaj komentar