Svetski mediji: Zašto je Jerusalim toliko bitan?

Svetski mediji: Zašto je Jerusalim toliko bitan?

 

 

Odluka predsednika SAD Donald da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela i u Sveti Grad preseliti ambasadu SAD, uzdrmala je ponovo duhove na Bliskom istoku. Smisao dosadašnjih napora da se reši vekovni sukob tako što će se oformiti palestinska granica i država na granicama Izraela prema raspodeli teritorije pre 1967, sada više nemaju smisao, smatraju mnogi stručnjaci. I najava takve odluke izazvala je pravu buru reakcija među svetskim zvaničnicima, a najoštriji je juče bio predsednik Turske koji je rekao da će, ako zaista prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela, za Tursku to biti crvena linija koju je Tramp prešao.

 

BBC objavio kratak video-snimak pod naslovom “Zašto je Jerusalim bitan” u kom se kaže da je taj sveti grad od davnina u srcu izraelsko- palestinskog konflikta.

 

Videli smo, toliko mnogo puta, navodi britanski javni servis, kako i najmanja promena vezana za taj grad i njegovu teritoriju vodi ka sukobima.Zato, šta se ovde dešava, stvarno je važno”, navela je novinarka BBC-ja.

 

Jerusalim pre svega ima ogroman religijski značaj. U njemu su najstarija svetilišta i Jevreja i Muslimana i hrišćana. Ali to znači i da ima veliki politički značaj.

 

Izraelsko-palestinski mirovni sporazum iz 1993. predviđao je da se o konačnom statusu Jerusalima raspravlja u kasnijim fazama pregovora, ali je glavni kamen spoticanja pitanje izraelskog naseljavanja, analizira Bi-Bi-Si uoči najavljenog saopštenja američkog predsednika Donalda Trampa da SAD priznaju Jerusalim kao prestonicu Izraela.

 

Izrael je od 1967. izgradio u istočnom Jerusalimu desetak naselja, u kojima živi oko 200.000 Jevreja, a koja se smatraju nezakonitim prema međunarodnom pravu, premda Izrael to poriče. Izraelski suverenitet nad Jerusalimom nikada nije priznat na međunarodnom planu i sve zemlje imaju ambasade u Tel Avivu. Mnogo puta se već desilo da i  najmanja promena vezana za Jerusalim i njegovu teritoriju dovodi do sukoba i nasilja, te da je zato sve što se tamo dešava – veoma važno.

 

Jerusalim je bio nepodeljena prestonica drevnog Izraela (Judeja) do prvih decenija drugog veka nove ere, kad je, posle ustanka Bar Kohbe, 135 godine pripojen Siriji i preimenovan, a jevrejski narod raseljen. Kada je formirana današnja država Izrael (1948), glavne poluge vlasti upravo su bile smeštene u zapadnom delu Jerusalima. Međutim, tek u ratu sa arapskim zemljama 1968. izraelske vlasti su pod kontrolu uzele i istočni deo Jerusalima, gde se nalazi čuveni Stari grad, a kasnije su ga i pripojile, ali taj potez Izraela nije dobio međunarodno priznanje, što je posebno frustriralo izraelske zvaničnike.

 

S druge strane, Palestinci žele da istočni Jerusalim bude prestonica njihove buduće države i to je tačka sporenja višedecenijskih mirovnih pregovora između Izraela i Palestinaca, u kojima su glavnu ulogu do sada imale SAD. Pregovori su u zastoju baš zato što se međunarodna zajednica drži stava da se svaka odluka o Jerusalimu može doneti samo kroz pregovore dve strane i da mora da bude obostrano prihvaćena.

 

A šta kažu Palestinci? Naravno, oni imaju drugačije mišljenje. Oni hoće istočni Jerusalim kao svoju prestonicu i to je tačka sporenja višedecenijskih mirovnih pregovora između Izraela i Palestine, u kojima je glavnu ulogu do sada imala Amerika.  BBC podseća i da je trećina stanovništva Jerusalima muslimanske veroispovesti, a mnogi potiču od porodica koje su tu vekovima bile. Najviše je sukoba upravo oko gradnje jevrejskih kuća u istočnom Jerusalimu što Palestina smatra nelegalnim i suprotnim međunarodnom pravu. Ali Izrael se ne slaže.

 

Međunarodni zvaničnici već godinama zastupaju stav da se bilo koja promena vezana za Jerusalim mora doneti kroz pregovore dve strane i koja mora biti obostrano prihvaćena. Zato mnoge zemlje svoje ambasade imaju u Tel Avivu ili oko Tel Aviva, koji je zvanični glavni grad Jerusalima, a u Jerusalimu imaju samo konzulate.

 

Jedan predsednik sada će to promeniti. Tramp je uporan da ambasadu SAD izmesti upravo u Jerusalim i odluku o tome saopštava danas. I najava takve odluke izazvala je pravu buru reakcija među svetskim zvaničnicima, a najoštriji je juče bio predsednik Turske koji je rekao da će, ako zaista prizna Jerusalim kao prestonicu Izraela, za Tursku to biti crvena linija koju je Tramp prešao.

 

U svakom slučaju, iz Bele kuće je najavljeno da će Tramp danas saopštiti svoju odluku o Jerusalimu, koja će, kako sada stvari stoje, biti upravo ta da će priznati Jerusalim za prestonicu Izraela, a šta će biti posle….ko zna. Trampa to sada ne interesuje. Pa ni to da Palestinci već pale njegovu sliku.

 

Jerusalim je sveti grad za sledbenike tri vere, i kao takav je srce teritorijalnih sukoba između Izraelaca i Palestinaca, piše “Vašington post“. Međunarodna zajednica je do sada odbijala da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela, jer se Istočni Jerusalim smatra okupiranom teritorijom. Izrael je 1967. godine, tokom šestodnevnog rata, preuzeo Istočni Jerusalim, arapski deo grada, od Jordana, zbog čega i Palestinci i Izraelci tvrde da je Sveti grad njihov. Palestinci traže da Istočni Jerusalim bude glavni grad njihove buduće države.

 

Prema međunarodnom pravu, dokle god je teritorija pod vojnom upravom, Izraelcima nije dozvoljeno da menjaju status grada. Četvrta Ženevska konvencija takođe je jasno protiv toga da okupacijske snage menjaju status okupirane teritorije.

 

Ukoliko Tramp nastavi sa sprovođenjem odluke i premesti američku ambasadu, efektivno bi uništio ugled Amerike kao mirovnog posrednika u regionu, jer bi bukvalno odabrao stranu u status kvo situaciji. Kako piše “Kompleks“, Trampov potez bi osujetio i pokušaje njegovog zeta Džereda Kušnera, koji pokušava da oživi mirovne pregovore na Bliskom istoku.

 

Vrisak muslimanskog sveta

 

Najavljeni potez Trampa izazvao je gromoglasnu osudu međunarodne zajednice zbog potencijalnih posledica. Jordanski kralj Abdulah drugi upozorio je da je Jerusalim ključ za postizanje mira i stabilnosti u regionu ali i svetu. Palestinci su već proglasili “tri dana besa” širom Zapadne obale.

 

Čak je i premijer Izraela Benjamin Netanijahu ostao iznenađujuće tih na Trampovu odluku, iako je donedavno bio vatreni zagovornik ovakvog poteza. Pojedini analitičari smatraju da je razlog što možda shvata da, ako reakcije budu nasilne kako mnogi eksperti očekuju, gotovo sigurno bi i on bio uključen, ne samo u krvoproliće već i u raspad mirovnih pregovora. Ali ne bi samo Izrael osetio potencijalne nasilne posledice.