Piše: Maja Rogan
Fotografije: Tanja Agapy
Kolege vodiči iz Azije kažu da im angažman na Balkanu dođe kao po kazni. Tako ćete čuti:
– Upravo sam razgovarao sa kolegom u Holandiji. On pije kafu u kafiću i čeka goste da pazare u salonu gde se prodaju dijamanti i zlatni nakit, dok ja ovde pravim pauzu na Kalemegdanu.
– Ti si pogrešio, radi se o Antverpenu u Belgiji…
– Nisam pogrešio, u Holandiji, oni su fleksibilniji od Belgijanaca, tamo odvodimo goste, a kada oni pazare, gazde nas časte. To nije kao ovde na Balkanu gde nema nijednog glamuroznog proizvoda, nema ni dila.
– Dobro, traži sledeću put da ideš u Holandiju.
– Sledeći put idem u Švajcarsku.
– Zašto tamo?
– Zbog „rolex“ satova, a do kraja godine u Pariz.
– U Parizu ima mnogo toga da se vidi!
– Mi to obično uradimo na brzaka, jer goste samo interesuje šoping, ludi su za evropskom robom.
– Zašto to ne kupujete kod kuće?
– Zato što je visok porez na luksuzne proizvode.
– Šta kupuju u Parizu?
– Christian Dior, Chanel, Hermes… To je već razrađen sistem. To je pravi posao. Balkan je loša opcija za vođe grupe.
– Kakav je tip gostiju koji dolazi ovde?
– Ovde dolaze oni koji su već sve videli na Zapadu, tačnije završili su s kupovinom. Njima je ovde interesantno jer se niste još prilagodili azijskom gostu. Hrana u restoranima treba da se poslužuje vrela, to je dokaz da je sveža. Na stolu treba da ih čeka voda i čaj. Ohlađena hrana se smatra lošom ponudom. Izbor začina treba da bude raznovrsniji.
Ovde je dobro što nema gužve, gradske vreve. Sve je usporeno, nema puno turista, čuje se tišina. Ljudi su srdačni i žele da pomognu. To je jako humano. Juče mi je jedan gost rekao da mu se sviđa ovde jer nema natpisa na kineskom kao na drugim mestima u Evropi. Evo pogledaj ih, srećni su jer su siti i sve im je potaman.
– Primetila sam da gosti iz Azije kada se slikaju imaju širok osmeh i dižu dva prsta, da li to ima neko značenje kod vas?
– To je sve deo evropske kulture, misle da na taj način prate modu. To je prvi Čerčil uradio u znak pobede posle rata.
– Da, njegov politički neprijatelj je bio najpoznatiji dramski pisac Džordž Bernard Šo. Njegovi tekstovi se izvode kod nas u pozorištu. On je smatrao da je srpska ćirilica najsavršenije pismo na svetu. U svom testamentu ostavio je novčani iznos Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu (jedno slovo jedan glas).
Poznata je njegova prepiska sa Čerčilom kada mu je poslao pozivnicu sa porukom:
„Šaljem vam dve ulaznice. Jednu za vas, a drugu za bilo kog vašeg prijatelja – ako ga imate!“
Čerčil je na to odgovorio:
„Vraćam vam ulaznice i srdačno zahvaljujem. Nažalost na premijeru ne mogu doći, ali ću doći na reprizu – ako je bude.“
– Ispričaj im to, biće im drago da čuju.
– Da znaš da hoću.
Dodaj komentar