Turistički tartufi (3): Jesenje lišće

Turistički tartufi (3): Jesenje lišće

Piše: Maja Rogan

Fotografije: Tanja Agapy

 

 

Da se ja pitam, ples bi bio obavezan predmet u školi. Ali mene niko ne pita. Ples je volja za životom i prečica ka sreći. Ja znam da ste se vi zavalili u svoju fotelju gledajući kako drugi plešu. Primećujete da se neke stvari ne mogu iskazati rečima, ali govor tela često kaže više od reči. Plesnim pokretima iskazujemo lepezu naših emocija.

 

Sada vas ja pitam: Šta vas sprečava da se opustite i prepustite plesu?Sramota vas je jer mislite da imate dve leve noge? Vi ste još ubeđeni da svi gledaju samo u vas i da ste centar sveta. Kakva ste vi budala, za medalju!

 

Uz igru biste izrazili kreativnost, imali više samopouzdanja, i konačno naučili da držite kičmu uspravno i da ne slušate više: „Ispravi se, sav si se iskrivio!“

 

Vaša tetka, udovica u penziji, upisala se u plesnu školu. Tamo je doživela životnu renesansu. Ide svakog ponedeljka i četvrtka. Nijedan čas nije propustila. Taj njen sjaj u očima, raširene zenice, osmeh, uz komentar: „Osećam se kao devojčica“ i neopisiva sreća za familiju  – razlog je za podsmeh.

 

U početku je imala jednog partnera za igru, a sada ih ima više jer u grupi su dvadeset tri žene i jedanaest muškaraca.

 

Vi ste je u šali pitali šta je tamo naučila, a ona je pitanje shvatila ozbiljno:

 

– Ples potiče iz Egipta, zatim se širio ka Evropi, a iz Evrope dalje u svet. Društveni plesovi se dele na: standardne (engleski valcer, bečki valcer, tango, kvik step i fokstrot), latinoameričke (rumba, samba, ča-ča-ča, paso doble, džajv), severnoameričke i moderne plesove (džez, sving, bugivugi, bluz, rokenrol, tvist, disko).

 

Wow, ti si ozbiljna igračica, najbolji đak, nema šale sa tobom.

 

– Izvinite, moram da se javim na telefon, partner me zove.

 

– Koliko ih imaš? Da li im pamtiš imena? Volela bih da sam pet minuta u tvojoj koži!

 

 

 

 

Strani gosti koji često putuju su penzioneri. Njih interesuje život penzionera kod nas, njihovo zdravstveno osiguranje, hobi, kreativnost po pitanju starih zanata, koliko su radno aktivni posle penzionisanja i kako provode slobodno vreme.

 

Shodno zahtevu, moja priča je bazirana na penzionerskim klubovima i njihovim aktivnostima oko organizovanja izleta, letovanja, zimovanja, odlaska u banju i sekcija kao što su horska, ples, likovna, igranje šaha…

 

* * *

 

Oktobra 2016…

 

Večera u Skadarliji sa gostima je završena. Prolazeći Francuskom ulicom prema Trgu republike, zastajemo kod sale Doma vojske i pozivam goste da zajedno vidimo kako beogradski penzioneri provode „Plesno veče utorkom“.

 

Na ulazu čujemo zvuke pesme „Jesenje lišće“. Gost kaže:

 

– Slušajte! „Dream of Autumn“ od Arčibalda Džojsa, uz to se pleše engleski valcer.

 

– Ovo je srpska verzija.

 

Prilazi nam organizator.

 

– Imate li rezervaciju?

 

– Ne, ovo su moji gosti, oni žele da slikaju atmosferu ovde, to je sve.

 

– Dobro veče, ja sam Bob iz Ohaja, ovo je moja supruga, ovo je par iz Bostona, a ova gospođa je iz Sijetla, ovo društvo na ulazu je iz Floride.

 

Dođite da čujete Dream of Autumn, ovde su sve naši vršnjaci.

 

Wow kako ste elegantni!!! Ovde čovek može lako da se zaljubi! Fenomenalno! Ovde je jedna lepa atmosfera, dobro se zabavljate, jer ste u najboljim godinama. Ja vas sve pozdravljam i drago mi je što sam vas video ovako srećne, doviđenja i lep provod!

 

Ovo je bila jedna od najlepših penzionerskih razglednica Beograda.

 

Sutra: Ludi za Evropom