Rikardo Muti diriguje na Novogodišnjem koncertu

Rikardo Muti diriguje na Novogodišnjem koncertu

 

Tradicionalnim bečkim Novogodišnjim koncertom koji se održava 1. januara 2018. godine dirigovaće po peti put italijanski maestro Rikardo Muti (Riccardo Muti). Ovaj prestižni događaj koji se uživo prenosi u 90 zemalja sveta prati više od 50 miliona TV-gledalaca. Svake godine Bečki filharmoničari pripreme specijalan program sa bogatim repertoarom dinastije Štraus i njenih savremenika.

 

Rikardo Muti dirigovao je najpoznatijim orkestrima sveta kao što su Berlinska filharmonija, Simfonijski orkestar bavarskog radija „Bayerische Rundfunk“, Njujorška filharmonija i Francuski nacionalni orkestar. Od 1971. godine Muti diriguje Bečkom filharmonijom u Beču, Salcburgu kao i svuda u svetu. U septembru 2010. godine postaje direktor Simfonijskog orkestra u Čikagu i dobija priznanje „Muzičara godine“ od strane najstarijeg američkog magazina za klasičnu muziku „Musical America“.

 

Zbog velikog interesovanja za Novogodišnji koncert ulaznice se početkom godine putem izvlačenja prodaju za sledeću godinu. Tako svi ljubitelji ovog koncerta iz celog sveta imaju mogućnost da budu izvučeni. U periodu od 2. januara do 29. februara primaju se prijave za učešće u izvlačenju.

 

Program Bečkog novogodišnjeg koncerta se zapravo izvodi svake godine tri puta: 30. decembra  kao predizvođenje rezervisano za pripadnike austrijske vojske, 31. decembra uveče kao Koncert novogodišnje večeri i napokon 1. januara kao Novogodišnji koncert. Zanimljivo je da su pripadnici orkestra Bečke državne opere, od kojih se sastoji Bečka filharmonija, oslobođeni služenja vojnog roka.

 

Prvi Novogodišnji koncert

 

Početak koncerta pada u mračno razdoblje istorije Austrije i samog orkestra. Naime, prvi Novogodišnji koncert Bečkih filharmoničara (Das Neujahrskonzert der Wiener Philharmoniker) održan je usred diktature i rata. 31. decembra 1939. čitav prihod od koncerta posvećenog dinastiji Štraus pod vođstvom Klemensa Krausa namenjen je u potpunosti nacionalsocijalističkoj donatorskoj akciji “Krigsvinterhilfsverk”. Filharmonijska akademija “Koncert Johana Štrausa” održana je 1. januara 1941. i usred rata mnogi su je shvatili kao “pravo bečko slavlje”, ali ju je iskoristila i nacistička propaganda na “Velikom nemačkom radiju”. Klemens Kraus vodio je novoosnovanu instituciju sve do kraja rata. Tokom 1946. i 1947. godine na dirigentskom pultu bio je Jozef Krips (1902-1974). Nakon skidanja dvogodišnje zabrane dirigovanja, dozvolom saveznika Kraus se 1948. vratio i do 1954. godine vodio sedam sledećih Novogodišnjih koncerata.

 

Televizijski prenos iz Muzikferajna, prvi put realizovan 1959. godine, ostvaruje austrijska televizija ORF u saradnji sa nemačkom CDF, odakle se dalje prenosi posredstvom Evrovizije.

 

U slavu porodice Štraus

 

Središnje mesto u programu svakog Bečkog novogodišnjeg koncerta zauzimaju dela porodice Štraus, uz koja se svake godine postavlja i težište na nekoliko dela odabranog kompozitora, poput recimo Lanera ili Jozefa Helmesbergera. Obično se izvodi oko dvanaest dela, sa pauzom oko polovine programa. Do 1990. godine, Koncert je imao samo jedan deo, koji je počinjao u 12.15 časova i trajao je do 13.30 časova, a od 1991. godine dva dela, od kojih prvi deo počinje u 11.15 časova i u osnovi traje do 11.50 časova, kada sledi pauza, koja traje do 12.15 časova. Tada počinje drugi deo, koji nešto proširen, traje u principu do 13.40 časova, čime ukupno trajanje programa sa pauzama iznosi oko dva i po časa.

 

Radecki marš

 

Zvanični program uvek prati snažno ritualizovan dodatak od tri bisa. Prvi bis je brza polka po izboru dirigenta, koji će pre izvođenja publici u sali navesti kompozitora i naziv dela. Drugi je čuveni valcer “Na lepom plavom DunavuJohana Štrausa sina čijih prvih nekoliko takova publika prekida aplauzom. Filharmoničari završavaju koncert svirajući “Radecki marš” Johana Štrausa oca, izuzetno poznato, brzo i veselo delo tokom kojeg se dirigent u pravom trenutku okreće i „diriguje“ publici koja ritmičnim tapšanjem učestvuje u izvođenju.

 

„Radecki marš“ je posvećen je austrijskom fedmaršalu Jozefu Radeckom, poznatom po brutalnom gušenju ustanka u Severnoj Italiji. Zbog toga što je feldmaršal Radecki odlučio da ne pogubi Štrausovog sina koji je služio u armiji, Štraus otac mu je kao izraz zahvalnost posvetio ovaj marš. Prilikom prvog izvođenja, prisutni austrijski oficiri su tapšali i žustro udarali nogama kad god bi se čuo refren. Ta tradicija se prenela do danas i često publika na Bečkom Novogonišnjem koncertu tapše i lupa nogama u ritmu marša. I pored svoje vojničke odlike, njegov ton je više svečan nego marševski.

 

Dirigenti

 

Ranije je Bečkom filharmonijom dirigovao jedan, stalni dirigent, ali otkad postoji ovaj čuveni bečki koncert, i nekoliko godina pre toga, dirigent bečke filharmonije se menjao posle određenog vremena, pa su verovantno najduže dirigentsku palicu za koncert Bečke filharmonije držali: Klemens Kraus, Vili Boskovsky, Lorin Mazel, Zubin Mehta, Rikardo Muti.